Ovih dana paniku izaziva vest da se u Hrvatskoj i Rumuniji pojavila lepra. Guba je to, čoveče! Sad ćemo masovno da obolevamo, proterivaće nas iz kuća, stavljaće nam zvonca kako bi bežali od nas i preostaće nam jedino da se hranimo pomijama sa komunalnih deponija, bar dok još bude nekoga da ih tamo baca. Gluposti! Tako ne biva!
Za lepru se zna bar 3.500 godina i sve vreme sobom nosi stigmatizujući pečat veći od bilo koje druge bolesti. U kolektivnom istorijskom sećanju povezivana je sa drevnom praksom ekskomuniciranja iz verske zajednice, oduzimanjem građanskih i drugih prava, isterivanjem iz kolektiva i prepuštanjem sudbini, uz opšti prezir, a zatim trajan zaborav.
Još u Starom zavetu je lepra – koja je tada imala konceptualno šire značenje, obuhvatajući ekcem i slične promene, i to ne samo na koži – shvatana kao telesna ispoljenost grešne duše i nečasnih postupaka, pa je sledila surova kazna. Verskim vođama bilo je sve jasno: zašto bi se na koži neke osobe javile mrlje i kvrge, ako ne zbog bogohulnih misli praćenih odgovarajućim nedoličnim ponašanjem? Tako je i lepra Mojsijeve sestre Mirijam tumačena kao pravedna kazna zbog njene kritike upućene svom znamenitom i pravednom bratu.
Ni Isus nije dovodio u pitanje tu vladajuću paradigmu, ali je, prema tvrdnjama evanđelista, svojim božanskim dodirom navodno uspevao da gubavcima „očisti“ i dušu i telo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
