Jedan kognitivno-bihevioralni pristup, zgodno nazvan terapijom posvećenošću i prihvatanjem, podrazumeva da klijente motivišemo tako što ih pitamo šta im je najvrednije u životu, i koliko njihovo ponašanje u stvarnosti odražava usmerenost na tu vrednost. Jednostavno je; ako vam je porodica važna, a ne posvećujete joj slobodno vreme ili napor, menjajte ponašanje ili priznajte da vaša vrednost nije stvarno vaša. Možemo da biramo da idemo “ka” svojim vrednostima, ili “od” njih; kad god ne idemo “ka”, trpećemo i mi i vrednosti.
Na listi vrednosti koju dajemo klijentima nalazi se, na primer, sport; tvorac ovog pravca nije predvideo da bi mnogi ljudi naveli ne samo apstraktnu posvećenost sportu već i ime konkretnog kluba.
Na primer, Arsenal u Hornbijevoj “Stadionskoj groznici”. Na primer, Partizan kao zasebna vrednost, nevezano za to da li se bavite sportom ili uopšte pratite sport. Nikad nije bilo lako navijati za Partizan, i o tome smo već pisali; Crvena zvezda se nekako činila jača, uspešnija, crvenija, kao uspešniji “sibling” u porodici, onaj sa, uostalom, peharom Kupa šampiona u fudbalu, koji je nekako “vredniji” od onog u košarci.
No, u poslednjih sedam dana, od ostavke Željka Obradovića na mestu košarkaškog trenera, čini se da je – navijati za Partizan, voleti Partizan – još teže. Jedan (veliki) deo mene navijao je u utakmici sa Bajernom prvi (prvi!) put u životu protiv sopstvenog tima, u korist dodatnog poniženja izviždanih igrača, odsutnog direktora i ad hoc trenera koji je davao politički (u svakom smislu) korektne izjave. Je li moje navijanje bilo “ka” ili “od” vrednosti koju celog života gajim, naročito s obzirom na to da nisam jedina – ovi koji zvižde na licu mesta osećaju se još gore? Odgovor nije toliko jednostavan kao što bismo voleli da bude.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
