Odmah nakon filma, imao sam ideju kako da započnem ovaj tekst. Bombastičnim pitanjem – da li mi, roditelji, možemo i dalje da poznajemo svoju (tinejdžersku) decu?
Danas, dok ovo pišem, ono mi zvuči poprilično glupo. Iako nemam odgovor na njega.
Mislim da današnji roditelji (tinejdžera) trpe najveći raskorak sa svojom decom još od onih posleratnih, koji su imali silne muke da shvate da se njihova deca sada organizuju u nekakve skupine koje imaju i ime – “tinejdžeri” (“omladina” u nas), imaju neke svoje, sve upadljivije, karakteristike. I vole Elvisa. Pa Beatlese. A onda i industrije počinju posebno da im se obraćaju.
I tada su roditelji, hteli ne hteli, postali ko-roditelji, sopstvenoj deci.
Ne znam kako da sažmem u jedan pasus u kojoj smo meri tek danas samo jedni od (ko-)roditelja svoje dece zajedno sa nizom drugih činilaca, ali vi zamislite da jesam, i da razumete šta pričam. Čak i ako se ne slažete. Jer se ne slažem ni ja.
Ali tako je kako je. Roditelji više nisu svojoj deci jedini prozor u svet. Iako i dalje jesu najpouzdaniji provajderi njihovog “krova nad glavom” i glavni finansijeri njihovog života, ali (da ostanem u domenu ove metafore kuće) deca nameštaj za nju nalaze na raznim mestima, dovlače ga i bez našeg znanja, opremaju ga na bazi informacija koje im stižu bukvalno iz celog sveta.
Nama je kao mogućnost ostalo jedino da u taj dom što češće zalazimo, virimo i “špijuniramo”, i sami isprobavamo donesene stvari, kako bismo ostali u kakvom-takvom kontaktu sa njima.
Nije lako. Vrlo je naporno, zapravo. A život u Srbiji nam ostavlja malo vremena i malo entuzijazma da ih mi sami nečim posebnim, samo našim, zaspemo. Ali nema predaje!
Nakon što sam ćerku odveo u “Sivi dom” (o čemu ste nadam se čitali), sada sam joj ponudio da se zajedno vratimo u godine mog detinjstva. Već poluspreman za to da će me oduvati za taj predlog, bio sam više nego prijatno iznenađen kada je rekla – Hoću, tu knjigu (misleći na roman Gradimira Stojkovića koji je poslužio za adaptaciju) imali smo za lektiru!
I krenula je sa mnom u bioskop, na film “Hajduk u Beogradu”!
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
