Doktor Piksi i neuspela operacija medicinskog fenomena

“Rekao sam to pre utakmice, a sad mi je žao što sam u pravu – mi smo medicinski fenomeni kad smo ovo uprskali”, rekao je Dragan Stojković Piksi sredinom novembra 2020. kada je Srbija propustila šansu protiv limitirane Škotske da se plasira na EP.

Bio je sto odsto u pravu. Ta Škotska nije bila ništa bolja od Albanije koja je proteklog vikenda suštinski izbacila Srbiju iz trke za plasman na Mundijal 2026. Bila je samo zdravija i normalnija od Srbije koju je vodio Ljubiša Tumbaković. Uprkos dugačkoj trenerskoj karijeri, Tumbakovićev najveći adut da preuzme kormilo Srbije bila je politička igra u kojoj je bacio bombu pod točkove reprezentaciji Crne Gore pred mečeve sa Kosovom i odigrao savršenu ulogu za naručioca iz Beograda.

Nagrađen je, ali je kratko trajao i neslavno završio taj poklonjeni mandat. Piksi je gledao sa strane, iz Pariza, Majamija ili ko zna odakle i čudio se. Delovalo mu je bolesno da ekipa takvog individualnog kvaliteta ispada od Škotske na svom terenu.

Piksi je nedugo posle te izjave prihvatio da rešava problem obolele srpske reprezentacije. Imao je terapiju koja je momentalno davala rezultate, pacijentu je bilo bolje, delovao je blizu ozdravljenja one večeri u Lisabonu kada je Mitrović u 90. minutu doneo najveći skalp u istoriji srpske reprezentacije i plasman na Mundijal u Kataru.

Nažalost, Piksi kasnije nije pratio ni stanje pacijenta, ni koliko je fudbalska medicina napredovala. Mislio je da je jedna terapija dovoljna i držao se nje dok se napaćeni organizam borio, a kancer iz vrha srpske države i politike preko ubačenih virusa u FSS nagrizao to zdravo tkivo koje se obnovilo. Doktora Piksija su opile čestitke za uspešno lečenje, ponela ga je popularnost, zaslepila moć, očekivao je Nobelovu nagradu.

Kada je izborio Katar, prestao je da bude selektor i želeo nešto više. Hteo je da menja srpski fudbal. Nabolje. Da kadrira, da skraćuje ligu na 12 klubova, da postavlja selektore mlađih kategorija, dovodi sponzore, počisti sudijski svinjac, postavi Bjekovića za predsednika FSS… Bilo je tu zdravih ideja sa kojima je vredelo probati, ali ga je “odozgo” tada prvi put po glavi lupio politički malj i pokazao mu mesto. Znate kako to ide kada bilo ko u ovoj državi zapreti popularnošću i autoritetom u svom poslu. Piksi tu političku igru nije umeo da igra iako su ga klimgolavci tapšali po ramenu uveravajući ga da je najbolji i najpametniji. Zavrođenje reda i isušivanje močvare u bilo kojoj sferi srpskog društva, jednostavno nije dozvoljeno. Haos je najpoželjnije stanje

Piksi kao igrač nije bežao od odgovornosti. Nije se hvatao za ložu u Tuzli ili Prištini poput Deja i drugih majstora. Koliki je bio velemajstor loptanja, još je bio veći borac. Pokušao je da osveži oboleli srpski fudbal i shvatio da može da bude samo načelnik odeljenja, a da se glavne odluke ipak donose na višim instancama od struke. Ali, kao pojava, ličnost i fudbalski iscelitelj čija vakcina funkcioniše, bio je savršena maska za svu trulež koja se širila iz FSS i već decenijama zagađuje srpski fudbal. Trebalo ga je takvog držati što duže da se iza njega sakriju sve bolesti i anomalije.

Uspeo je neko vreme da rezultate pacijenta drži pod kontrolom i stabilizuje ih. Do Katara posle kojeg više nije bio isti čovek. Ona slika kada se beznadežno zavaljuje na klupu protiv Švajcarske i prihvata poraz bila je potvrda dijagnoze da se bolest vratila i da je doktor promašio terapiju. Novac koji je ušao u srpski fudbal od plasmana u Katar opet je raširio zarazu, Piksi nije vodio računa o sterilizaciji i pokupio je virus.

Nehigijenski uslovi u kojima je radio, gomile gubavaca oko njega spremnih da šire infekciju zarad ličnih i političkih ambicija uveli su Piksija u mnogo težu utakmicu od onih koje su ga čekale na terenu. Šurbatovići, Nedimovići, neki njegovi najbliži saradnici, Kokezini repovi, sve jači Terzićev uticaj, tradicionalni besposličari i spletkaroši povukli su Piksija u leglo zaraze. Zaboravio je i on na zakletvu fudbalu, zaboravio da se okruži učenim i sposobnim asistentima, najboljim studentima i praktikantima, više voleo one bez znanja i etike koji ga tapšu po ramenu i klimaju glavom na sve što kaže. Ima zanimljiv detalj iz TV prenosa protiv Albanije. Onaj tablet koji bi trebalo da nečemu služi kod nekog valjanog stručnog štaba u svakom kadru tokom prenosa bio je bačen sa strane. Piksi se bavio nadrilekarstvom umesto strukom. Toliko o znanju i posvećenosti… Toga je bilo i pre Katara, ali je harizmom sejao optimizam u svlačionici i naterao igrače da mu veruju u prognoze. Kada su u Dohi videli da se doktor Piksi ne bavi strukom i da seje optimizam napamet, izgubili su poverenje u njega.

Pacijent je opet počeo da se oseća loše.