EU i Srbija: Završna ili okretna stanica?

Dobro došli u CIII izdanje Georeporta na portalu „Velike priče“. Na stolu je politika proširenja EU. U poslednjih godinu dana došlo je do dramatičnog raslojavanja grupe država kandidata za članstvo u EU.

Na jednoj strani imamo četiri zemlje koje predano rade na reformama i trude se da ispune uslove iz evropske agende, a na drugoj četiri koje ili ne rade ništa ili rade vrlo malo. U prvoj grupi su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija, a u drugoj su Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo.

U pomenutim skupovima imamo dodatne podele. Crna Gora i Albanija imaju ozbiljne šanse da uđu u EU do kraja decenije, dok oko Ukrajine i Moldavije i dalje imamo otvoren datum, jer ima previše nepoznanica koje ne zavise od Kijeva i Kišinaua.

Među onima koji stagniraju, izdvaja se u malo manje negativnom kontekstu Severna Makedonija. Za razliku od Srbije, Bosne i Hercegovine i Kosova, koji ne rade gotovo ništa, Makedonci bar nešto pokušavaju uprkos blokadi Bugarske.

Paralelno, u EU se iskristalisala pozicija, kako u timu koji vodi proširenje EU, tako i među državama članicama: gurati zemlje koje sprovode reforme i ne gubiti snagu i vreme sa onima koji ne žele da realizuju evropsku agendu.

U EU su pronašli način kako da izbegnu da Mađarska blokira pregovarački proces sa Ukrajinom, ali i da preventivno deluju na buduće blokade sa drugim akterima, a da ne dovedu u pitanje pravila metodologije pregovaranja usvojene pre pet godina.

Naime, u EU su kreativno interpretirali metodologiju i došli do novog koncepta koji omogućava da se nastavi rad na pripremi svih ostalih klastera u situaciji kada jedna država članica blokira otvaranje jednog klastera. Dakle, radiće se paralelno na pripremi otvaranja svih klastera, čekajući povoljan momenat za kreiranje konsenzusa za donošenje formalne odluke.

U konkretnom slučaju, sa Ukrajinom i eventualno Moldavijom (nema naznaka da bi Moldavija mogla da bude blokirana), čekaju se parlamentarni izbori u Mađarskoj na programu sledećeg proleća, budući da su velike šanse da ih premijer Viktor Orban izgubi.

Pomenuti recept za izbegavanje veta članica EU neće biti primenjen na države Zapadnog Balkana iz dva razloga. Prvi se odnosi na Crnu Goru i Albaniju. Podgorici i Tirani taj mehanizam nije potreban jer je bivša jugoslovenska republika otvorila sva poglavlja odavno, a Albanija će do kraja meseca otvoriti i poslednji preostali klaster.

Drugi razlog je vezan za odsustvo volje i rezultata u realizaciji evropske agende. U EU postoji prilično jak stav da se ta privilegija ne primenjuje na Srbiju, BiH, Severnu Makedoniju i Kosovo, jer vlade tih zemalja ne rade gotovo ništa na realizaciji traženih reformi i ispunjavanju uslova iz evropske agende.

Štaviše, Srbija ne želi da uradi ni minimum minimuma koji se traži od nje da bi otvorila treći klaster (izbor novog Saveta REM-a, implementacija preporuka ODIHR-a za izborne uslove, energetski „unbundling“ i povećanje stepena usklađenosti sa saopštenjima EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike), a kamoli nešto više.