Digitalna era i njeni često manični proboji na površinu izbacuju silne, velike paradokse. Od demokratizacije interneta, najveće baze znanja čitavog čovečanstva, koja posluži da se šire ludačke teorije, preko otuđenosti zbog društvenih mreža koje bi trebalo da služe za komunikaciju, do veštačke inteligencije koja odjednom postane glupa i umesto da izleči rak, prelije internet đubretom.
Tu su i oni manji, razumljiviji. Recimo, da se zbog stalne povezanosti pojavila potreba, gotovo zdravstvena, da se isključimo i, kako se to moderno kaže, socijalizujemo, da ponovo otkrijemo analognu zabavu.
Još manji, ali zanimljiv paradoks jeste da se upravo zahvaljujući digitalnom svetu desio proboj jedne drevne, a sada drastično modernizovane razonode – društvenih igara. Internet, onlajn zajednice i digitalna ekonomija oko ovog hobija su stvorili globalno tržište, koje je starinski razlog za okupljanje oko stola pretvorilo u nešto savremeno i privlačno.
Toga ne bi bilo da se u poslednjih dvadesetak godina, kao posledica savršene oluje, dobrog njuha za biznis i tehnološkog kovitlaca koji je prekrojio kulturnu mapu sveta, nije dogodio prodor geekova, nerdova ili, po naški, štrebera u mejnstrim.
Posle uglavnom opšteprihvaćenih Ratova zvezda (ili Zvezdanih ratova?) i Gospodara prstenova, u 21. veku je postalo normalno, a ponekad i kul, čitati fantastiku, stripove, igrati video igre i gledati filmove ili nositi majice sa superherojima. Čak i kod onih koji zapravo ništa ne čitaju, niti igraju igre.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
