Često se na emocije gleda isključivo kao na nešto što ljudi nose u sebi, kao na urođene (nepromenjive) osobenosti. Kaže se, na primer, da je neko ljubomoran ili anksiozan. Tako gledano, emocija je shvaćena kao univerzalna datost koja se jednostavno u nekome prepoznaje.
Iz isključivosti ovakvog razumevanja logično proizilazi da se svaka pomoć, recimo čoveku preplavljenom negativnim emocijama, daje iz pozicije eksperta. Prostim, direktnim i jednostavnim motivacionim savetom. Od njega se očekuje da snagom volje ili donetom odlukom iskontroliše svoje ponašanje.
Ako si tužan, besan ili ljut, sputaj to u sebi i otarasi se toga. To ti škodi. Zašto to radiš sebi? Misli pozitivno!
Naslušao sam se raznoraznih sličnih saveta.
Nemoj jednostavno da misliš o tome! Misli na nešto drugo. Zar neko ko to savetuje zaista misli da čovek koji traži pomoć to već nije probao?
Svima se to dešava, nisi jedini. Da li meni treba da bude bolje jer drugi lakše trpe? Demorališuće i iritantno. Konačno i stigmatizujuće, jer kad već svi to mogu da reše, kako ja ne mogu?
Razumem, proći će. Sve jednom prođe. Vreme leči sve. Retki „spaseni“ ubeđuju druge da će i oni biti spaseni ako budu dovoljno strpljivi. Čuvena poslovica po kojoj su strpljivi zapravo spaseni, čest je narodni argument.
Kroz to sam i ja prolazio. Znaš kako je meni bilo? Okovan tugom ili preplavljen besom, opterećen svojom mukom, čovek, umesto da bude saslušan i prihvaćen, mora još da sluša o iskustvima drugih. Tuge i razočaranja ne mogu se direktno porediti. Svaka muka je priča za sebe, a dobra volja savetodavca ne može skriti njegovu narcisoidnu potrebu da uvek o sebi i iz svog ugla govori.
Grešiš, jednostavno preteruješ. Daješ svemu preveliki značaj. Hrabro, eksplicitno i površno. Uostalom, ko nam je dao pravo da tako lakonski utvrđujemo ko u čemu greši?
(I naravno, meni omiljena) Neka, ko zna zašto je to dobro. Vratiće ti se sve kad se najmanje nadaš. Začuđujuće rasprostranjena mantra koja, bez ikakve integracije iskustva i razumevanja problema, uliva magijsku i lažnu nadu.
Najiskrenije ne verujem u ovakve vrste saveta.
Kad razgovarate sa tužnim ili uplašenim, sa gnevnim i besnim, sa onim što grcaju u (i)racionalnim strahovima i dave se u anksioznosti, sa ljubomornim i nesigurnim, sa ostavljenim i razočaranim, ne žurite da zauzmete ulogu eksperta koji sve zna.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
