“Veran kao pas”: Gde je granica lojalnosti zaposlenih?

Tekst The Economista za Velike priče priredila je Jelena Vujković.

Kada bi nam neko dao uživo prenos bilo kog razgovora za posao, mogli bismo direktno u realnom vremenu da posmatramo kako kandidat za poziciju vešto uliva svoje „ja“ u zajedničko „mi“ – srećnu zajednicu između njega i potencijalnog poslodavca. Kandidat će obično na početku intervjua učtivo persirati poslodavcu: „Šta želite da vidite od nekoga na ovoj poziciji?“ Ali povremeno mu isklizne neka druga prisnija zamenica, pa se dese rečenice poput „Trebalo bi da razmišljamo više o svom pristupu marketingu. Izvinite, ovaj, mislim – trebalo bi vi da razmišljate.“ To „mi“ je mali prizor nekoga ko putujući kroz vreme već zamišlja sebe kao zaposlenog u novoj kompaniji, manifestuje nov identitet, gotovo ga falsifikuje i signalizira lojalnost.

Lojalnost se smatra vrlinom u većini životnih situacija: među prijateljima, porodicom, fudbalskim navijačima. Međutim, lojalnost zaposlenih je veoma složena pojava. Moglo bi se reći da je to zapravo transakcijska.