Kako su nedavno pucali na prozor moje kancelarije…
… u upravnoj zgradi Centara za kontrolu bolesti i prevenciju SAD (US CDC), u Atlanti, Džordžija.
I promašili me – za par hiljada kilometara, i koju godinu razmaka.
Oprostite na ovom clickbaitu, ali ponestaje načina da privučemo pažnju čak i za nekada nezamislivo šokantne vesti, u svetu u kojem se ne svaki drugi, nego baš svaki dan dešava nešto nikad viđeno – i strašno.
Bukvalno u trenutku predaje ovog teksta – Čarli Kirk, prominentni američki konzervativni aktivista, brutalno je ubijen metkom iz snajpera u vrat, dok je javno govorio na Univerzitetu Juta Veli – pred stotinama studenata i brojnim kamerama. A samo sat kasnije – nova pucnjava u srednjoj školi u Koloradu (ozloglašenoj državi još od Kolumbajn tragedije 1999), sa dva ranjena đaka i mrtvim napadačem iz generacije. Ova dva slučaja se sabiraju u ukupno 47 oružanih incidenata u obrazovnim institucijama od početka godine – 24 na koledžima i univerzitetima, i 23 u osnovnim i srednjim školama.
Priča o pucnjavi u CDC-ju s početka avgusta vam je možda protrčala kroz “hranilicu vesti” a da niste zagrizli u nju, ali zaslužuje pažnju iz više razloga – zbog važnog konteksta iz naknadnih informacija, kao opasan znak upozorenja… ili makar kao još jedan ekskluzivni tekst za Velike priče iz kategorije “nije mi baš pametno što ovo pišem”.
I opet – moram.
“Masovne pucnjave” u Sjedinjenim Američkim Državama su naizgled stara tema, nepojmljivo užasavajuća praksa koju su kao i mnogo šta loše, uspeli da izvezu širom sveta, pa i nama. Ipak, Amerikanci ne bi bili to što jesu, da ne uspevaju uvek da odu korak dalje u “srce tame”, a njihove “instant” serijske ubice su i dalje – po učestalosti i broju žrtava – ali i originalnosti u izboru meta – “svetski šampioni”.
U Americi je do kraja avgusta 2025. zabeleženo 309 masovnih pucnjava – odnosno incidenata koji su podrazumevali najmanje četiri žrtve (bilo poginule ili ranjene) na jednom mestu u isto vreme. Praktično se nešto takvo desilo svakog dana od početka godine, a u julu i dvaput dnevno.
Uzroci su svima dobro poznati. Iako će branioci ustavnog prava za nošenje oružja obično reći “pištolji ne ubijaju ljude – ljudi ubijaju ljude”, ipak to metkom čine znatno lakše – i češće. Oko 500 miliona komada (prijavljenog) vatrenog oružja se trenutno nalazi u civilnom vlasništvu u SAD – čime znatno prevazilazi broj stanovnika.
Amerika je jedina takva zemlja na svetu.
Od 334 miliona Amerikanaca – svakom tehnički pripada 1,5 komada oružja, ali kada se izuzmu deca, to je skoro dva primerka za svaku odraslu osobu. Naravno, veliki broj ih u stvari ne poseduje, dok mnogi u ličnim arsenalima imaju desetine, čak i stotine pištolja, lovačkih pušaka, sačmarica… U rukama običnih građana je i oko 176.000 komada automatskog oružja – lakih mašinki i teških mitraljeza.
Za ovu priču su posebno zanimljivi AR-15 i slični modeli popularnih poluautomatskih pušaka, kojih je u privatnom vlasništvu u SAD čak 24 miliona.
Sve ove brojke prevazilazi još uvek čuvena (i aktuelna) statistika Univerziteta Džons Hopkins – da se čak 46% ukupnog registrovanog civilnog oružja na celom svetu – nalazi upravo u američkim domovima.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
