Epstin je Trampov “Votergejt”

Ko se laća teorija zavera, od teorija zavera gine, ili kad odlučiš da upotrebiš ventilator konspiracija možeš da odrediš moment kada ćeš da ga uključiš, ali ne možeš da kontrolišeš smer u kome će on da završi. Tramp i njegova svita su godinama instruisali svoju bazu da ne veruje tradicionalnim istinama, već alternativnim koje idu ruku pod ruku sa njihovim konstrukcijama zavera. I sad je đavo došao po svoje. Dobro došli u eru trampizma i spremite kokice, zabava tek počinje.

Najvažnija priča na početku drugog mandata Donalda Trampa u Beloj kući ne odnosi se na carinski i trgovinski rat, na ulogu Vašingtona u rusko-ukrajinskom ratu, na bombardovanje Irana ili podršku Izraelu, na pokušaj promene režima u samoj Americi, od obračuna sa univerzitetima do “neposlušnih” demokratskih gradonačelnika i guvernera američkih država. Najvažnija Trampova priča, koja preti da stavi u senku sve ostale, jeste “Epstin fajls”. Kao što je “Votergejt” u potpunosti uklonio iz sećanja i dobre stvari koje su Nikson i njegova administracija uradili, od završetka rata u Vijetnamu do približavanja Kini Mao Cedunga.

Četiri godine, praktično od kada je bio primoran da napusti Belu kuću u zimu 2021, Tramp je obećavao svojoj izbornoj bazi da će im servirati na panju sve pikanterije iz Epstinovih fajlova. Od onih koji potvrđuju ispravnost brojnih teorija zavere do sprege pedofila i vrha američkog političkog establišmenta i elite oličene u vodećim članovima Demokratske stranke, poslovnog, umetničkog i intelektualnog dela društva.

Slučaj Epstin je u roku od nekoliko meseci od teškog oružja Trampove administracije u borbi protiv Demokratske stranke postao mina u grudima MAGA pokreta i kora od banane na koju bi mogao da se oklizne aktuelni američki predsednik. Slučaj Epstin nije samo “crna kutija” Donalda Trampa već i “trampizma” koji bi želeo da ukoreni u američkom društvu pre nego što napusti Belu kuću u januaru 2029. godine.

Paralelno, Trampova nervoza, svaki put kad bi se pomenuo slučaj Epstin, postajala je sve očiglednija. Svoju vernu “pastvu” počeo je da vređa kao gomilu naivčina koji veruju u hrpu gluposti. Iz nekog razloga Tramp je ubeđen da njegovi birači imaju efemerno pamćenje, nalik na kokoške, i da su zaboravili da ih je upravo on uveravao u te “hrpe gluposti” do pre par meseci.

Pritisak iz redova Trampovih glasača ne jenjava jer njih u suštini ne interesuje istina, oni žele da dobiju dokaze da su bili u pravu, da su teorije zavera u koje veruju doslednije nego u Boga – tačne. Njima treba satisfakcija koju Tramp ne želi ili ne može da im pruži i pored obećanja i zakletvi datih tokom izborne kampanje. I to je razlog zašto afera Epstin nije kao druge.

AMERIKA JE SKLONA DA VERUJE U KONSPIRACIJE

Ne postoji tako plodno tlo za zavere i zakulisne igre kao u SAD. Dve trećine Amerikanaca i danas veruje da je ubistvo Džona F. Kenedija plod zavere i da je Li Osvald bio samo žrtveni jarac. Gotovo polovina Amerikanaca je ubeđena da Nil Armstrong i Baz Aldrin nisu kročili na Mesec i da je misija “Apolo 11” realizovana u režiji Holivuda a ne NASA. Dobar deo je mišljenja da je 11. septembar neka vrsta unutrašnje ujdurme i obračuna unutar različitih struja “duboke države”, baš kao i da su vlasti sakrile dokaze o poseti vanzemaljaca u Rozvelu u Novom Meksiku. Iz prethodno rečenog prirodno proizilazi da malo ko veruje da je Džefri Epstin izvršio samoubistvo.

Donald Tramp je specijalista za konstruisanje zavera i širenje, kako bi rekli njegovi saradnici, alternativnih istina, što je samo lepši način da se kaže laži. Još je sveže sećanje na širenje priče da Barak Obama nije rođen na američkom tlu i da posledično ne može da bude predsednik SAD, odnosno da je varalica koja je uzurpirala Belu kuću. I pored toga što je objavljen originalni izvod iz matične knjige rođenih Obame, koji nedvosmisleno potvrđuje da je rođen na američkoj teritoriji, dobar deo Trampovih glasača i dalje veruje da je Obama uzurpirao funkciju predsednika SAD.