Predrag J. Marković: Možete li da pogodite ko je na mojoj listi 10 najboljih romana?

Velike priče i Nedeljnik, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na jezicima našeg govornog područja, svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Više o izboru pročitajte OVDE.

Pojedinačne liste ćemo svakodnevno, celog leta, objavljivati na Velikim pričama. Kako su drugi glasali pogledajte OVDE.

***

Predrag J. Marković je istoričar iz Beograda, saradnik Velikih priča, pobednik „Kviskoteke“ i, od marta 2023, autor velike igre znanja „Uhvati zeca“ na našem sajtu. Tekstove Predraga Markovića čitajte ovde, a knjigu „Uhvati zeca“ naručite ovde.

Za ovu posebnu priliku, gospodin Marković je svoj izbor istorijskih romana – a kako drugačije! – napravio u formi kviza, odnosno provere. Razmislite dobro pre nego što kliknete na „Prikaži odgovor“. Napominjemo da zagonetke nisu baš lake.

Naravno, ukoliko ste nestrpljivi, možete to i odmah da učinite…

***

Moj  izbor je ograničen na  istorijske  romane,  pogotovo one koji suštinski i tematski  jedinstveni  i neobični. One u kojim se istorija lomi preko porodične i lične  istorije. Značaj teme  i uticaj su pretegli, ne nužno i izvrsnost  ovih knjiga. Većina ljudi  istori doživljava  preko romana, a u 20. veku i filmova, a ne preko  naučnih istorijskih  knjiga.

Malo ko je čitao istorijske monografije o Napoleonovom pohodu  na Moskvu. Skoro svako je čitao Rat i mir. Kod nas je takav primer Vreme smrti Dobrice Ćosića. To važi i za najveće istoričare. Lisjen Fevr,  jedan od najvećih francuskih  istoričara,  je pred prepunom salom našeg Filozofskog fakulteta (bojim se da je to prizor  koji je otišao u istoriju) rekao kako  17. vek zamišlja na osnovu knjiga Aleksandra Dime Oca. Evo mog izbora,  u približno hronološkom redu: