Obično svi vole proleće, možda je i suvišno reći zašto: život se budi, sunce ponovo jako sija u našim životima, nema onih dosadnih kaputa i sivila neba – dobro, ponekad se desi i ovakav maj – ali ima i onih kojima je to buđenje proleća sinonim za alergiju. Sa cvetanjem, cvetaju i nos i crvene oči i kašalj, a posebno je teško onima s ozbiljnim alergijama, opstrukcijama pluća i astmom.
Čini se da nikada pre nije bilo ovoliko onih koji se žale da im smeta “nešto u vazduhu” ovog proleća (osim kod obilnih kiša, kad se alergeni smanjuju), iako ono nije isključivo vreme kada se simptomi javljaju, naprotiv, postoji kalendar alergija i kada se koje “pale” i stišavaju. Ali, da li zaista svake godine ima sve više alergija ili je to samo utisak? Umemo li da ih prepoznamo ili ih brkamo s minornim prehladama?
Alergija je, zapravo, najčešća hronična bolest u Evropi, kako se navodi prema podacima Evropske akademije alergija i kliničke imunologije (EAACI). Oko 20 odsto pacijenata s alergijama suočava se dnevno s mogućim napadima astme, anafilaktičkim šokovima ili čak mogućom smrću od alergijske reakcije.
Postoje tu sad razne alergije i ljudi se žale na razne stvari: na hranu, na kravlje mleko, na kikiriki i orašaste plodove, tu su kožne alergije, atopični ekcemi, alergijski rinitisi, astma, alergijske reakcije na lekove, alergija na ujed (insekta, životinje…), alergije na rane patogene na određenim poslovima, spisak je predugačak… Ponekad zaista nije lako prepoznati s čim se suočavamo, poneko ima i više njih, neke su blage, neke imaju neprijatne ili pak životougrožavajuće simptome, ali svakako to jeste globalni (hronični) problem, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Alergijska stanja utiču na sve uzraste i sredine i i te kako utiču na kvalitet života, a da ne pričamo o trošku za zdravstveni sistem, pa i sam džep onoga ko mora da kupuje razna sredstva kojima će ublažiti simptome (ili pak hranu po kojoj će živeti, ali to je sasvim druga tema). Otuda i pitanje može li se sprečiti ili izlečiti, a da bismo to znali, važno je znati i odakle nam i koju tačno alergiju imamo, naročito možda sad kad sve buja (da, pojaviće se alergije i u leto).
“Osnovna uloga našeg imunskog sistema je odbrana organima od štetnih patogena i drugih materija iz našeg okruženja. Ukoliko je imunski sistem dobar, organizam će biti zaštićen. U slučaju poremećenog imunskog odgovora mogu se ispoljiti neke bolesti”, kaže za Velike priče dr Anka Miličić, internista-alergolog iz bolnice Euromedik.
“Kod nekih osoba dolazi do pojave preteranog imunskog odgovora na neke čestice ili materije iz spoljne sredine. U tom slučaju dolazi do pojave preosetljivosti. Kod ponovnog susreta sa materijom koja je pokrenula imunski odgovor dolazi do ispoljavanja alergije, odnosno pojave simptoma alergijske bolesti. Materije ili čestice koje pokreću imunski odgovor nazivaju se alergeni.”
Alergeni mogu poticati iz spoljašnje sredine, to su materije koje mi udišemo i nazivaju se respiratorni ili inhalacioni alergeni (poleni biljaka-drveća, trava i korova). Alergeni unutrašnjeg prostora, takođe inhalacioni alergeni su grinje iz kućne prašine, životinjske dlake, epitel i izlučevine životinja, perje, buđi.
“Učestalost alergijskih bolesti je u stalnom porastu kako kod nas, tako i u svetu; prema podacima oko 150 miliona stanovnika Evrope boluje od neke hronične alergijske bolesti”, navodi doktorka Miličić. “Alergijske bolesti se mogu ispoljiti u svim životnim dobima, češće kod mlađih ljudi. Alergija se može ispoljiti i tokom ranog detinjstva, još u dobi odojčeta. Obično se prvo ispolji ekcem, zatim alergija na hranu, kasnije se mogu ispoljiti astma i alergijski rinitis. Ta deca obično imaju atopijsku konstituciju, to je stanje sklonosti organizma za postepeni razvoj različitih alergijskih bolesti, što nazivamo atopijski marš. Ovo stanje je svakako uslovljeno genetskim faktorima i uticajem spoljnih činilaca.”
Vodeća teorija o porastu broja dijagnostikovanih alergija i astme je “hipoteza o higijeni”, tj. da su poboljšanje života, paradoksalno, i prevelika čistoća, uticali na to da deca nisu izložena klicama koje bi “trenirale” njihov imunski sistem da razlikuju opasne i bezopasne materije ili iritanse.
Preporučujemo
Halo, SPF policija
Moramo li stvarno da budemo toliko namazani?
Da li dovoljno spavate?
Mit je da je starijim ljudima potrebno manje spavanja. San je najvažniji sastojak dobrog imuniteta
Sve što vas zanima o visokom pritisku
Ponekad se simptomi hipertenzije ne osećaju, ali osoba ima problem s pritiskom ili sazna kad su ogromne oscilacije vremena
I, ako pratite objašnjenje EAACI, ovo potkrepljuju studije koje pokazuju da osobe koje žive na farmama razvijaju manje alergija (životinje povećavaju izloženost klicama i komponentama klica koje se nazivaju endotoksini a oni stimulišu imunski odgovor i smanjuju alergijsku reakciju). Ima i nekih koji tvrde da je reč o zloupotrebi antibiotika i najčešće korišćenog leka za bolove (paracetamola) kod dece (jer remeti crevnu floru i time imunski sistem), zatim promena u načinu ishrane i hronična gojaznost, ili čak i deficit vitamina D (Američka akademija za alergije, astmu i imunologiju). Međutim, to su i dalje neke od teorija za neke od alergija.
Neka zaista relevantna istraživanja pokazuju da bi rast obolelih od alergija i astme pre bio rezultat mnogo složenijih faktora nego jednog ili samo nekoliko.
“Smatra se da industrijalizacija, klimatski uslovi, aero-zagađenje, globalno zagrevanje utiču na porast alergijskih bolesti. To dovodi do produžetka perioda polinacije, povećanja produkcije polena i povećanja njihovog alergogenog svojstva”, objašnjava dr Anka Miličić i nastavlja:
“Sezona alergije na polen počinje tokom februara meseca sa pojavom polena drveća u vazduhu (leska, jova, breza, vrba, topola, polen raznih četinara…) i traje do kraja aprila. Tokom maja i juna, nekada i tokom jula dolazi do porasta polena različitih trava, krajem leta i početkom jeseni, od sredine avgusta pa do kraja oktobra dolazi do porasta koncentracije polena korova, među kojima se ističe polen ambrozije. Koncentracija polena u vazduhu se povećava kada je vreme suvo, toplo i vetrovito. Tokom perioda kiše može doći do smanjenja koncentracije polena u vazduhu. Poznato je da su simptomi bolesti u korelaciji sa količinom polena u vazduhu.”
Simptomi mogu biti razni, u zavisnosti od toga koju alergiju neko ima, tj. koji alergen je uključen. Ponekad osoba nije ni svesna da ima alergijsku reakciju ako ona nije tipična, jer ko bi pomislio da bi umor ili nedostatak koncentracije ili sna mogli da budu alergijska reakcija?
“Alergijski rinitis, rino-konjunktivitis i alergijska astma su najčešće alergijske bolesti disajnih puteva sa pojavom svraba u nosu, kijanja, vodenaste sekrecije iz nosa, zapušenosti nosa, svraba, crvenila očiju, pojačanog suzenja, osećaja teskobe u grudima, otežanog disanja, pištanja u grudima i kašlja”, ističe dr Anka Miličić, internista-alergolog. “Može se ispoljiti i umor, poremećaj sna, razdražljivost, smanjena koncentracija. Ukoliko se navedene tegobe ispoljavaju sezonski i traju u dužem periodu, možemo posumnjati na pojavu alergije. Sve ovo navedeno utiče na kvalitet života, radnu sposobnost i uspeh u školi.”
Često je potrebno razlikovati prehladu, respiratornu infekciju od alergije, dodaje doktorka. “Obično su respiratorne infekcije praćene opštom slabošću, gušoboljom, povišenom temperaturom, bolovima u mišićima i uobičajeno traju do desetak dana, nema podataka da se tegobe ponavljaju tokom određene sezone. U cilju isključenja infekcije korisno je uraditi i laboratorijske analize, krvnu sliku sa leukocitarnom formulom i reaktante zapaljenskog procesa.”
Kako nije lako svakodnevno živeti s takvim simptomima, ljudi obično posežu za antihistaminicima ili sprejevima za nos s kortikosteroidima koji se kupuju po preporuci apotekara, koji su ponekad dovoljni, a kako oni ne pružaju uvek potpuno olakšanje ili čak dolazi do pogoršanja, zaista je neophodno u jednom trenutku prestati sa samolečenjem i potražiti savet stručnjaka.
“Ukoliko postoji sumnja na alergiju, potreban je pregled lekara/alergologa koji će uzeti detaljne podatke o simptomima bolesti, početku, dužini trajanja tegoba i godišnjem dobu kada se ispoljavaju tegobe. Zatim se obavi klinički pregled i ukoliko se postavi sumnja na alergiju, savetuje se dalje ispitivanje u cilju utvrđivanja postojanja alergije”, kaže doktorka Miličić.
“U cilju potvrde postojanja alergije može se obaviti alergijski prik-test, poznat kao kožni alergijski test sa inhalacionim alergenima koji obuhvata sve vrste polena, grinje, životinjske dlake, perje i buđi. Testovi se izvode vrlo jednostavno, pouzdani su i predstavljaju zlatni standard za potvrdu preosetljivosti kao mogućeg uzroka nastanka alergijskih bolesti disajnih puteva. Ukoliko nije moguće uraditi kožne testove, mogu se uraditi laboratorijski testovi iz uzorka krvi, specifična IgE antitela na inhalacione alergene.”
Na osnovu urađenih dijagnostičkih procedura savetuje se odgovarajuća simptomatska terapija, dodaje doktorka, objašnjavajući kako pravilno koristiti lekove: “Medikamentozna terapija podrazumeva primenu nesedativnih antihistaminika, lokalnih kortikosteroidnih sprejeva, lekova iz grupe leukotrijena. Simptomatsku terapiju (primenu antihistaminika) potrebno je započeti tokom dve nedelje pre početka sezone cvetanja polena na koji je utvrđena preosetljivost i tokom cele sezone, sve dok traju simptomi alergije. Alergiju nije moguće trajno izlečiti, ali primenom odgovarajuće terapije mogu se uspešno kontrolisati simptomi bolesti.”
U težim ili upornim slučajevima postoje i drugačiji pristupi lečenja.
“Pored pomenute simptomatske terapije nekim pacijentima se može savetovati imunomodulatorna terapija koja je jedina uzročna terapija, a to znači da deluje na uzrok alergijske bolesti. Terapija se sprovodi kod prethodno dijagnostikovanih pacijenata, kojima se na osnovu svih urađenih dijagnostičkih procedura utvrdi postojanje preosetljivosti na određene alergene. Imunoterapija podrazumeva primenu odgovarajućih ekstrakta alergena u obliku kapi ili lako rastvorljivih tableta koji se aplikuju pod jezik, tope se 1 do 2 minuta, zatim progutaju.
“Terapija se započinje tri do četiri meseca pre sezone polena, nastavlja i tokom sezone polena. Terapiju je potrebno sprovoditi 3-5 godina. Cilj navedene terapije je uspostavljanje tolerancije na određeni alergen kod preosetljive osobe, što dovodi do smanjenja simptoma respiratorne alergije tokom sezone označenog alergena, smanjenja potrebe za primenom lekova, sprečava progresiju bolesti i širenja preosetljivosti na donje disajne puteve i pojavu astme. Efekat ove terapije je vidljiv i nakon obustavljanja terapije što predstavlja dugoročni pozitivni efekat terapije”, ističe dr Anka Miličić.
Najbolje je ako je moguće prevenirati pojavu jakih simptoma alergije, a to znači ako je moguće smanjiti izloženost izvoru alergena (u nekim slučajevima kao kod alergije na hranu i potpuno eliminisati zbog ugroženosti života).
“Pored medikamentozne terapije savetuju se opšte mere prevencije: smanjenje izloženosti alergenima koji su odgovorni za nastanak njihovih tegoba, redovno praćenje informacija o koncentraciji polena u vazduhu koje se mogu dobiti preko sajta agencije za zaštitu životne sredine, boravak u zatvorenom prostoru tokom većih koncentracija polena u vazduhu, ne provetravati prostorije u jutarnjim satima kada je koncentracija polena u vazduhu najveća, nakon boravka u prirodi i povratka kući, presvlačenje odeće, tuširanje, pranje kose, toaleta nosa i usta u cilju uklanjanja polena sa tela. Sušenje veša u zatvorenom prostoru zbog mogućnosti kontaminacije odeće polenovim prahom. Promena mesta boravka u toku sezone cvetanja određenog polena može biti korisno, ali to definitivno ne rešava problem preosetljivosti na određene polene. Kada su u pitanju alergeni unutrašnjeg prostora, preventivne mere podrazumevaju odgovarajuće uređenje kućnog prostora, mere higijene u cilju smanjenja prisustva grinja, često provetravanje prostorija i korišćenje prečišćivača vazduha sa filterima koji mogu ukloniti grinje”, napominje naša sagovornica.
Važno je voditi računa i o sopstvenom imunitetu jer, kao što smo rekli, i on utiče na pojavu alergije, a to znači i o stilu života. U to spada i način ishrane, jer prema novim podacima nauke, naša creva bitan su deo imunskog sistema.
“Svakako da savremeni način života, konzumiranje prerađene i konzervirane hrane i pušenje mogu uticati na pojavu alergije. Svakako da zdrav način života, zdrava i uravnotežena ishrana mogu biti od koristi u održavanja dobrog stanja imunskog sistema.”
Naravno, pored individualne prevencije, važna je i sistemska, jer alergija zahteva podršku zdravstvenog sistema i saradnju s alergologom na duže staze, ali zahteva i zdravije okruženje za sve nas, od uklanjanja alergena (poput ambrozije) do uklanjanja ogromnog aero-zagađenja…
“Podizanje svesti o značaju alergijskih bolesti, i o sve većem porastu broja obolelih, značajno je u cilju blagovremenog obraćanja lekarima, sprovođenja dijagnostičkih procedura i adekvatnog lečenja. Što se tiče cele društvene zajednice, to su aktivnosti na zaštiti životne sredine, sprovođenju metoda eliminacije polena korova, s obzirom na to da je ambrozija biljka koja proizvodi veliku količinu polena”, zaključuje dr Anka Miličić, internista-alergolog.
Iskoristite veliku letnju akciju i čitajte Velike priče
VELIKA LETNJA AKCIJA
MESEC DANA ČITAJTE BESPLATNO
Klikni OVDE
Već imate nalog? Ulogujte se
