Masovna ili epidemijska histerija je nesrećno skovan izraz za psihosocijalni fenomen koji nastaje u glavi, ali se ispoljava fizičkim simptomima u grupi ljudi povezanih uverenjem o istom poreklu doživljenih tegoba. Mada nema fizičkog, hemijskog ili biološkog uzroka, telesna reakcija obično deluje dramatično (vrtoglavica, nesvestica, glavobolja, osećaj gušenja, forsirano disanje itd.). Poremećaj se, brže od svake zaraze, prenosi pogledom na žrtvu ili slušanjem njenog glasa, ali i na daljinu – prepričavanjem, telefoniranjem ili gledanjem i slušanjem medija. Iza nastale drame po pravilu se kriju kolektivna emocionalna napetost i anksioznost, bez obzira na to da li su realni ili ih zajednica tako doživljava.
Sama imenica histerija deluje uvredljivo, kako zbog svog korena (grčki: hystera = materica), tako i zbog značenja i implikacija koje su joj pridavane u savremeno doba. Manje su uobičajeni socijalno prihvatljiviji nazivi masovna psihogena bolest i masovna sociogena bolest. Na listi još preko 70 sinonima, koliko je neko izračunao da ih ima, nalaze se masovna psihosomatska reakcija, kolektivno opsesivno ponašanje, zarazni konverzivni poremećaj, kolektivne preuveličane emocije itd.
Nevolja sa dijagnozom histerije bila je i u tome što je, kao i škrinja nekog kolekcionara, u sebi sadržavala vrlo različite pojavne oblike. Oni su se kretali od, recimo, potrebe mlade žene da stalno ide doktoru sa brojnim i često menjanim telesnim simptomima za koje nema objašnjenja (Brikeov sindrom) do histeričnog tipa ličnosti, sa stalnim traženjem pažnje, plitkim emocijama, samoživošću, provokativnim ponašanjem i ekstravagantnim postupcima.
Lični osvrt
Naučni interes za masovnu histeriju pobudilo mi je navodno masovno trovanje đaka na Kosovu i Metohiji 1990. godine. Sve najgore sam mislio o crveno-crnoj koaliciji u tadašnjoj Srbiji, ali sam bio podjednako kritičan i prema preterivanjima sa Zapada, naročito kada dolaze iz naučnih krugova. Na jedan emotivan, ali dozlaboga nerealan prikaz „trovanja“ na KiM u uglednom Britanskom medicinskom žurnalu 1993. godine reagovao sam demantijem u istom časopisu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
