Još u školi se uči kako je švedski hemičar Alfred Nobel, pronalazač dinamita (ali i vlasnik preko 350 drugih patenata), veliki deo stečenog bogatstva ostavio za danas najcenjeniju nagradu za doprinos čovečanstvu. Ona se od 1901. godine redovno dodeljuje za oblast fizike, hemije, fiziologije ili medicine, literature i za mir. Od 1969. godine njima se pridružuje i Nobelova nagrada za ekonomiju. Za ostale oblasti postoje različita ekvivalentna priznanja – za matematiku je to, recimo, Fildsova medalja – ali one u širokoj javnosti nemaju taj sjaj.
Mnogo manje je poznata Ig Nobelova nagrada, koja liči na sprdnju, ali tera na razmišljanje. Uvedena je 1991. godine i daje se autorima radova iz različitih oblasti nauke objavljenih u naučnim časopisima za doprinose koji na prvi pogled deluju bizarno. Vuku na smeh, ali se odlikuju originalnošću pristupa i nose potencijal za svež pogled na dalja istraživanja. Nagrađuju se u znak priznanja maštovitosti, ohrabrivanja novih ideja i popularisanja nauke.
O Ig Nobelovoj nagradi
Sam naziv nagrade je višeznačan, ali je teško prevodiv. Kada se reči Ig Nobel spoje i drugačije napišu (ignoble), na engleskom su značile – plebejski i neotmen (suprotnost im je noble = plemenit, plemenitog roda, otmen). Danas imaju i dodatna, još nepovoljnija značenja – neosnovanost, pa čak i podlost (njih tvorci nagrade nisu imali u vidu).
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
