Simbolično, prva velika priča o zdravlju u 2024. godini uključuje nešto doslovce „veliko”, veliki kašalj. S početkom nove godine, dolazi i nova epidemija, upravo proglašena u Beogradu. Ovo naravno iznova rasplamsava diskusije o razlozima pada poverenja u vakcinaciju. I dok se ciklusi perpetuum mobile sada već prečesto ponavljaju, sa svakim ciklusom oživljava se po jedan naizgled zaboravljeni patogen. Manifestuju se sve posledice upornih i nesavesnih podsticanja sumnji u svaku vrstu prevencije zaraznih bolesti, te tendencioznog poigravanja sa savešću roditelja prema odlukama vezanim za zdravlje sopstvene dece. Za to vreme u bolnicama pate i umiru oni najosetljiviji i najmlađi. Jer neke od naših odluka, bili mi toga svesni ili ne, direktno utiču na osetljivost dece da se zaraze vrlo opasnim mikroorganizmima.
Međutim, da i pre početka ove priče ne bismo zapeli na staroj-novoj temi, važno je ustanoviti koliko nas je zapravo čulo zvuk odojčeta obolelog od velikog kašlja, odnosno pertussisa. Radi zadovoljavanja znatiželje ali i autentičnosti, ovo se lako može pronaći na Jutjubu ili drugim onlajn platformama. Ali ako bismo to pokušali da najslikovitije opišemo rečima, kašalj do zacenjivanja praćen gubitkom vazduha verovatno bi neretko bio bledi opis detetove agonije tokom borbe za dah. Kako smo onda došli do toga da svesno dovodimo najmlađe u rizik od obolevanja, od potencijalne patnje i smrti? Jer posmatranje znakova ove bolesti kod najmlađih mučenje je samo po sebi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
