Kako možemo da utičemo na “biološki sat”?

Ona je devojka uspešna u karijeri. Nije od onih kojima je posao život, ali oseća da može i želi još mnogo toga na poslu da postigne. U srećnoj je vezi i, uz malo trzavica oko stambenog pitanja, dobro joj ide. Neko bi sa strane pogledao i rekao – voleo bih ja ovako. Međutim, postoji i druga strana medalje. Ona je u kasnim dvadesetim, odlazi kod ginekologa i prvi put u životu razmišlja o tome da li je krenula da razmišlja o roditeljstvu na vreme, da li je već prekasno.

Kao što je sasvim izvesno da savremeni način života pravi probleme na određenim poljima, pretežno zdravstvenim, izvesno je da za mnoge od njih postoji rešenje upravo zahvaljujući savremenim metodama.

Neplodnost je bolest muškog ili ženskog reproduktivnog sistema, koja se definiše kao nemogućnost postizanja trudnoće nakon 12 ili više meseci redovnih nezaštićenih seksualnih odnosa. Može izazvati značajnu emocionalnu patnju, utičući na mentalno i psihosocijalno blagostanje pojedinaca.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka šesta osoba u svetu se susreće sa problemom neplodnosti. Nekada je ovo pitanje bilo rezervisano za deo populacije stariji od 40 godina, dok je danas situacija znatno drugačija, pa se može zaključiti da zapravo nema pravila. Mnogo toga se promenilo u stilu našeg života, ali je “biološki sat” ostao nepromenjen, što može pojačati pritisak koji osećaju ljudi koji se bore sa pomenutim problemom. Šta se može učiniti? Koliko je do pojedinca, a koliko je do biologije na koju se ne može uticati?

Kada se naiđe na podatak da gojaznost, smanjena fizička aktivnost, stres, pušenje, konzumiranje alkohola i narkotika utiču negativno na reproduktivno zdravlje, skoro pa da nema onoga ko se ne zabrine. Jer – savremeni način života za skoro svakoga podrazumeva bar jednu od ovih stavki.

Loše životne navike dovode do genetskih oštećenja jajnih ćelija i spermatozoida koja direktno smanjuju njihov kvalitet, što se ispoljava u smanjenoj mogućnosti zatrudnjivanja kao i u povećanoj verovatnoći nastanka pobačaja, objašnjava za Velike priče prof. dr Eliana Garalejić, specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista fertiliteta i steriliteta i direktorka Specijalne bolnice za ginekologiju MediGroup Jevremova.

“Nažalost u poslednjih dvadesetak godina je izražena pojava da mlade žene imaju znatno manji broj jajnih ćelija u odnosu na njihove godine, što znači da im je skraćen generativni period, a uz to im je i smanjen kvalitet postojećih jajnih ćelija. Stoga je veoma važno da i mlade žene redovno idu na kontrole kod ginekologa supspecijaliste za fertilitet koji će im na osnovu ultrazvučnog pregleda i laboratorijskih analiza dati savet da li mogu da odlažu materinstvo ili ne. Važno je istaći da upravo mlade žene dok imaju dovoljan broj jajnih ćelija treba da, ukoliko žele da odlože materinstvo, zamrznu svoje jajne ćelije, da ne bi došle kasnije u situaciju da imaju veliki problem da ostanu trudne. Dokazano je i da se kod muškaraca koji su stariji od 40 godina dešavaju genetski poremećaji na spermatozoidima koji mogu da utiču ne samo na plodnost nego i na zdravlje potomstva”, priča naša sagovornica.

Rastrzani između želje za potomstvom i okolnosti koje bi tako nešto omogućile ljudi se susreću sa različitim savetima, mišljenjima i pitanjima. Često ostanu nemi i poprilično uplašeni, razmišljajući o tome kada je pravo vreme, kako da znaju da li su zakasnili, može li se zakasniti i kako da ne pogreše. Ono što je sigurno jeste da je plodnost žene moguća dokle god ona ima jajne ćelije koje su kvalitetne, tj. sposobne da budu oplođene i da se razviju u embrion koji može da se potom razvije u trudnoću, koja će se završiti rođenjem živorođenog zdravog deteta.

“Idealno je da se prvo dete rodi do 25. godine života, jer se sa starošću smanjuje kvalitet jajnih ćelija i plodnost sa jedne strane, a sa druge strane postoji i verovatnoća da dođe do razvoja nekih bolesti koje mogu da kompromituju i plodnost i trudnoću”, kaže prof. dr Garalejić.

Ali stvarnost nam pokazuje da se i muškarci i žene sve kasnije odlučuju na roditeljstvo iz različitih razloga, što je neka druga tema. Svet se promenio, samo je “biološki sat” ostao isti.

Broj jajnih ćelija, kao i njihov kvalitet se, kako žena stari – smanjuje. Tempo kojim se to dešava je individualan, a pošto je ovaj trend poslednjih decenija vrlo izražen, treba proveravati reproduktivni potencijal već od 25. godine. Da li se smanjivanje jajnih ćelija može samo konstatovati ili je ipak neka moć u rukama žene, pa, ako ništa, da može bar da uspori taj pad?

“Iako je to biološki proces, ukoliko se povede računa o načinu života, što uključuje pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, normalnu telesnu težinu, izbegavanje brze i konzervirane hrane, apstinenciju od alkohola, cigareta, narkotika, mogu se smanjiti negativni efekti”, kaže sagovornica Velikih priča i podvlači da je savet da se od 25. godine proverava reproduktivni potencijal, a da za žene mlađe od 25 godina to važi ukoliko nisu ostale trudne posle dve godine urednih odnosa – da provere svoje reproduktivno zdravlje.

Prva stanica je ginekolog, koji će nakon redovnog ginekološkog pregleda uputiti na proveru polnih hormona. Među hormonima nema manje bitnih, svi su važni i međusobno utiču jedni na druge. Hormonski poremećaji se leče ali, naša sagovornica kaže da se, na primer nizak nivo AMH (antimilerijalnog hormona) koji ukazuje na mali broj jajnih ćelija – ne može korigovati.

AMH je laboratorijska analiza koja pomaže doktoru da posle izvršenih pregleda ima uvid u ovarijalnu rezervu. U zavisnosti od toga kakav je nalaz, lekar može da da preporuku o ranijem planiranju začeća ili planiranju zamrzavanja jajnih ćelija, kako bi se moglo odložiti materinstvo.

“Ultrazvučni nalaz je najvažniji u proceni rezerve jajnika, a AMH je hormon i njegovi rezultati upotpunjuju dijagnostiku procene rezerve jajnika u broju jajnih ćelija. Laboratorijske vrednosti mogu da variraju, ali vrednost AMH realno ne može da se povećava jer se jajne ćelije u toku života samo gube, a njihov broj se ne može povećati. Naravno, žene sa malim AMH mogu da ostanu trudne, jer i dalje ima jajnih ćelija, ali ukoliko su mlade. Mogućnost zatrudnjivanja najviše zavisi od starosti žene, tako da nije isto da li žena sa 25 godina ima mali AMH i veliku mogućnost da ostane trudna ili žena sa 43 godine ima mali AMH, kada je mogućnost zatrudnjivanja mala”, objašnjava profesorka.

Pošto se žene rađaju sa određenim brojem jajnih ćelija čiji broj se sa godinama samo smanjuje, kao i njihov kvalitet, mogućnost oplodnje jajnih ćelija s vremenom opada. Ovaj podatak u današnje vreme ima mnogo manje dramatičan ton, jer postoje npr. vantelesna oplodnja, kao i zamrzavanje jajnih ćelija, koji za mnoge jesu rešenje problema.

Žene bi trebalo da zamrznu jajne ćelije sa ciljem odlaganja materinstva, najkasnije do svoje 35. godine, jer u kasnijim godinama verovatnoća ostvarenja trudnoće sa zamrznutim ćelijama znatno opada. Treba imati u vidu da i kod muškaraca sa dobrim spermogramom kvalitet spermatozoida opada posle 40. godine starosti.

Proces zamrzavanja jajnih ćelija podrazumeva da žene, nakon konsultacije sa ginekologom, najpre prolaze kroz obavezne pripremne preglede koji obuhvataju ginekološki ultrazvučni pregled, kolposkopski pregled i laboratorijske analize. Zatim, u drugoj fazi se sprovodi postupak stimulacije jajnika lekovima koji izazivaju rast većeg broja folikula, uz ultrazvučno praćenje rasta folikula i određivanje potrebnih hormonskih analiza, te se u adekvatno vreme vrši aspiracija jajnih ćelija koje se, ukoliko su dobrog kvaliteta, zamrzavaju. Aspiracija (uzimanje zrelih jajnih ćelija iz jajnika žene) jeste bezbolna procedura koja se vrši pod anestezijom, a pacijentkinja se posle dva sata otpušta kući. Cela procedura traje dve do četiri nedelje, što zavisi od vrste protokola stimulacije.

I muškarci mogu da zamrznu svoj reproduktivni materijal. Praksa je pokazala da se oni na ovaj korak češće i odlučuju, jer je procedura davanja uzorka jednostavna i duže je u kliničkoj upotrebi te su pacijenti informisaniji.

Ne postoji lek koji bi taj biološki proces smanjenja broja i kvaliteta jajnih ćelija i spermatozoida mogao da uspori ili spreči, zato su prevencija i pravovremena kontrola veoma značajne. Međutim, tretman poput zamrzavanja jajnih ćelija, često se i ne uzme u razmatranje, s pretpostavkom o nepristupačnosti.

“Nažalost, kod nas ne postoje subvencije. U svetu velike firme stimulišu svoje zaposlene da opuštenije odlože materinstvo, plaćajući im zamrzavanje jajnih ćelija. Svako zainteresovan bi trebalo da se javi u specijalizovane bolnice koje leče sterilitet i raspita o finansijskim uslovima”, ističe prof. dr Garalejić.

Na koji način se može preduprediti problem sve više parova koji se bore za potomstvo? U čijim rukama je najveća moć za rešenje ovog problema?

“Parovi bi trebalo da se odlučuju za roditeljstvo dok su mladi, da ne odlažu formiranje porodice. Veoma je važno i da se, čim naiđu na probleme sa zatrudnjivanjem, odmah jave kod supspecijaliste koji se visoko profesionalno bavi ispitivanjem i lečenjem steriliteta. Treba da se opuste, da veruju u uspeh, da budu uporni, da slušaju lekara i zajedno će doći do željenog cilja”, izlaže profesorka i zaključuje da su najefikasnije preventivne mere koje pojedinci, ali i društvo, mogu preduzeti upravo zdrav načina života, redovne kontrole kod lekara, planiranje porodice i potomstva između 20 i 30 godina ili zamrzavanje reproduktivnog materijala (jajnih ćelija i spermatozoida) u tom periodu.