Kako izgleda krvna slika savremenog čoveka?

Krvna slika savremenog čoveka postala je ogledalo epohe u kojoj živimo. A kada se to ogledalo uporedi sa onim od pre dvadeset godina, refleksija postaje još jasnija – ili, preciznije, zabrinjavajuća.

Rezultati laboratorijskih analiza sve češće pokazuju povišeni šećer kod ljudi koji nikada nisu jeli previše slatkiša, gvožđe koje ne pronalazi put do ćelija ili vitamine koji uporno nedostaju čak i onima koji se “zdravo hrane”. Sa druge strane, nekada tipični problemi, poput visokog holesterola, više nisu rezervisani samo za stariju populaciju ili ljubitelje slaninice i pršute, već ih sve češće imaju i dvadesetogodišnjaci.

Da li smo postali zarobljenici ubrzanog tempa života, brze hrane i još bržih rešenja? Ako je krv mapa zdravlja, u kom pravcu nas vode trendovi u laboratorijskim analizama i, što je najvažnije – da li ćemo znati da prepoznamo i pročitamo upozorenja na vreme?

Lekar koji gleda u rezultate može da pročita mnogo više nego što mislite. Tačno zna koliko ste pod stresom, koliko spavate, šta jedete, koliko se krećete i koliko ozbiljno shvatate signale koje vam telo šalje.

Pre nekoliko decenija, laboratorijske analize su uglavnom bile nešto što radimo pred sistematski pregled ili kada nas lekar posavetuje da preventivno proverimo parametre. Danas su oni postali neizbežan deo “moderne anksioznosti”, a čuveni referentni opsezi postali su nova granica između “zdrav sam” i “možda zaista nešto nije u redu”.

Savremeni čovek živi paradoks. Preplavljeni smo informacijama o zdravom životu i navikama toliko da često na prve simptome “znamo šta nam je” i “ne moramo kod lekara”, ali smo istovremeno sve nesigurniji u svoje telo. Imamo pristup najraznovrsnijoj hrani u istoriji, ali nam uporno nedostaju ključni nutrijenti. Medicina nikada nije bila naprednija, ali se hronične bolesti javljaju ranije nego ikada pre. Pitamo se kako smo došli do toga da smo “hronično” umorni, malokrvni i pod upalnim procesima.

Odgovore na ova pitanja ne moramo tražiti u debelim medicinskim udžbenicima, oni se kriju u našim navikama, ritmu, u načinu na koji jedemo, radimo i spavamo. Laboratorijski nalazi su samo odraz, ispisan u jedinicama i parametrima koji sve češće upozoravaju da nešto nije kako treba.

Zdravstveni bilans savremenog čoveka pokazuje znatne promene u poslednjih dvadeset godina. Kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzročnik smrtnosti, a sve češće se dijagnostikuju povišen šećer, insulinska rezistencija i dijabetes tipa 2, što se povezuje sa brzim načinom života, lošom ishranom i manjkom fizičke aktivnosti. Ni manjak vitamina više nije retkost – čak i oni koji se hrane raznovrsno i izbalansirano sve češće otkrivaju deficit gvožđa, vitamina D i B12, što može uticati na umor, pad imuniteta i opšte stanje organizma.

Pored toga, stručnjaci primećuju porast inflamatornih bolesti creva. Savremeni način života, iako donosi brojne prednosti, uključuje brži ritam, povećane obaveze i smanjenu fizičku aktivnost. Stalno negde žurimo – a konstantno smo pasivni. Tradicionalni doručak (jaja, jogurt, salata) zamenili smo kiflama iz prodavnice, koje jedemo zaglavljeni u kilometarskoj koloni u saobraćaju, dok drugom rukom besomučno skrolujemo.

Ta tehnologija, koja znatno olakšava mnoge aspekte svakodnevnog života, dovodi nas i do dužeg boravka u zatvorenim prostorijama. Mnogi poslovi podrazumevaju sedenje za računarom, a nakon radnog vremena ljudi često biraju televiziju ili društvene mreže za opuštanje, čime se fizička aktivnost smanjuje. Ovaj trend smanjenog boravka na otvorenom, posebno među decom, povezan je sa rastućim problemom gojaznosti i nepravilne ishrane kao i sa većim porcijama koje postaju svakodnevna pojava, objašnjava specijalistkinja opšte medicine i supspecijalistkinja dijetoterapije dr Nada Vujić Jović iz MediGroup sistema.

“Savremen način života podrazumeva i prelazak sa tradicionalnog načina ishrane kod kuće na ishranu van doma, češći unos brze hrane koja je bogata mastima i prostim ugljenim hidratima. Takođe karakteriše ga preskakanje obroka, prejedanje, konzumacija velikih količina alkohola. Zbog duge radne nedelje, potrebom i željom za većom efikasnošću, sve je manje vremena za rekreaciju i odmor. Svi ovi faktori dovode do pojave gojaznosti kao bolesti savremenog čoveka. Govori se o epidemiji ili čak pandemiji gojaznih osoba”, objasnila je doktorka dodajući da se gojaznost povezuje sa brojnim hroničnim bolestima, među kojima su i dijabetes tip 2, insulinska rezistencija, metabolički sindrom, hipertenzija i druge kardiovaskularne bolesti, veliki broj malignih bolesti, dislipidemija.

Ovakva slika savremenog čoveka ogleda se i u njegovom zdravstvenom kartonu. Najranije promene se uočavaju u promeni laboratorijskih parametara, a one najčešće su povišen nivo šećera i insulina, poremećaj u lipidnom statusu (povišen holesterol i triglicliceridi).

“Često se tu nalazi i nizak nivo HDL holesterola, koji ima protektivnu ulogu u nastanku ateroskleroze, a povišen nivo LDL holesterola koji ubrzava taj proces. Osoba sa metaboličkim sindromom vrlo često ima i masnu jetru, pa se uz ultrazvučni pregled koji to potvrđuje, nalaze i povišene vrednosti enzima jetre (AST, ALT). Najčešći deficit koji uočavamo u poslednje vreme jeste deficit vitamina D, koji, između ostalog, možemo povezati sa manjom izloženošću kože sunčevim zracima usled kraćeg vremena koje provodimo na otvorenom u svakodnevnim aktivnostima. Takođe, vrlo čest deficit, koji se najčešće javlja kod ženske populacije, jeste deficit gvožđa, pa je anemija česta dijagnoza koja se postavlja”, objašnjava sagovornica Velikih priča, dodajući da i deficit gvožđa može da se poveže sa savremenim stilom života, manjim unosom kvalitetnih namirnica koje su bogate gvožđem ili obrascima ishrane kao što su vegetarijanski ili veganski.

Biljna ishrana često ne sadrži dovoljne količine lako apsorbovanog gvožđa, pa je potrebno unositi namirnice bogate ovim mineralom ili uzimati suplemente kako bi se izbegli deficit, objašnjava doktorka. Ako se ne obrati pažnja na ove aspekte, može doći do anemije što kasnije ostavlja dugoročne posledice koje mogu uključivati pogoršanje stanja kardiovaskularnog sistema, smanjenu funkciju mozga, pa čak i povećan rizik od preuranjenih porođaja i postporođajne depresije kod žena.

Anemija, koju mnogi olako shvataju, veoma je ozbiljan zdravstveni problem i pogađa veliki broj žena, posebno u reproduktivnom dobu, a statistike pokazuju da čak 30% globalne populacije pati od ovog stanja. U nerazvijenim zemljama, procenat žena sa anemijom može preći i 50%. Rizik se dodatno povećava zbog redovnih mesečnih krvarenja, koja iscrpljuju zalihe gvožđa, ali i povećanih potreba tokom trudnoće, kada je organizam žene podložniji deficitima. Anemija naravno nije samo problem žena – veliki broj dece širom sveta takođe pati od anemije, čime se ugrožava njihov rast, razvoj i sposobnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Bez odgovarajuće dijagnoze i lečenja, može dovesti do ozbiljnih posledica, poput smanjenog imuniteta, umora, slabosti, ali i problema sa koncentracijom, što znatno utiče na kvalitet života.

Specijalistkinja biohemije MediGroup laboratorije Ivana Bujunović objašnjava da je u poslednjim godinama zabeležen porast anemije u različitim populacijama. Prema njenim rečima, ona može biti povezana sa hroničnim bolestima, što bez sumnje utiče na krvnu sliku savremenog čoveka.

“Moderni načini ishrane koji često uključuju visok unos prerađene hrane i šećera, dok se unos voća, povrća i integralnih žitarica smanjuje, mogu dovesti do nedostatka esencijalnih nutrijenata, uključujući gvožđe. Stres i ubrzan način života, takođe, igraju bitnu ulogu, jer mogu dovesti do loših prehrambenih navika, smanjenja apetita ili povećanog unosa brze hrane, što dodatno može pogoršati situaciju. Pored toga, stres može uticati na apsorpciju hranljivih materija u organizmu. Sve ovo rezultira većim brojem dijagnostikovanih slučajeva anemije, posebno gvožđe-deficijentne anemije, koja je najčešći oblik anemije u svetu”, objašnjava sagovornica Velikih priča, dodajući da pravilna ishrana i efikasno upravljanje stresom mogu da budu ključni za prevenciju i lečenje ovog stanja.

Svakodnevno se podsećamo da “ne smemo da se nerviramo”, a paradoksalno, nerviramo se više nego ikada. Stres više nije periodična pojava, nastanio nam se u organizme. Hronični stres nije samo osećaj napetosti u grudima ili glavobolja na kraju dana – on polako ali sigurno menja našu krvnu sliku, utiče na hormone, povećava upalne procese u organizmu. Iako ga ne vidimo, stres ostavlja trag u svakom našem ćelijskom zapisu.

“Krvna slika može pružiti informacije o opštem zdravstvenom stanju organizma, ali sama po sebi ne može direktno otkriti hronični stres. Međutim, hronični stres može uticati na različite parametre u krvi, kao što su povećani nivoi kortizola, promena u broju belih krvnih zrnaca ili promena u nivou hemoglobina, što može indirektno sugerisati na prisustvo stresa. Krvna slika može pružiti određene informacije o stanju organizma, ali se na osnovu nje ne može direktno dijagnostikovati hronični stres”, naglašava specijalistkinja biohemije iz MediGroup laboratorije Ivana Bujunović.

Hronični stres može uticati na nivo leukocita (belih krvnih zrnaca). U nekim slučajevima, može doći do povećanja broja leukocita (leukocitoza) kao odgovor na stres, dok u drugim slučajevima može doći do smanjenja (leukopenija). Takođe, promena u leukocitarnoj formuli, kao što je povećanje broja neutrofila ili smanjenje broja limfocita, može ukazivati na stres ili upalne procese u telu, objašnjava ona.

“Međutim, važno je napomenuti da su ove promene nespecifične i mogu biti uzrokovane raznim faktorima, uključujući infekcije, upale, alergijske reakcije i druge zdravstvene probleme”, dodaje naša sagovornica.

Možemo da ponavljamo sebi da stres nije vredan truda, ali telo ne mari za naša obećanja. Svaka neprospavana noć, trenutak napetosti, svaka potisnuta briga ostavlja tragove – ne samo u vidu bora, akni i podočnjaka, već i duboko u organizmu. Savremeni život nas je naučio da ignorišemo umor i nervozu, da ih maskiramo kafom i rutinskim “dobro sam”, ali krvna slika beleži sve ono što pokušavamo da ignorišemo.

“Ako bismo morali da izdvojimo jedan parametar iz krvne slike kao ’zdravstveni alarm’, to bi verovatno bio nivo leukocita (belih krvnih zrnaca). Povećan broj leukocita može ukazivati na infekciju, upalu ili čak stres, dok smanjen broj može biti znak problema sa imunitetom ili raznih bolesti. Pored leukocita, hemoglobin i trombociti su takođe važni parametri koje treba pratiti”, naglašava specijalistkinja biohemije Ivana Bujunović. Ona podvlači da je veoma bitno da se bilo koja promena u krvnoj slici tumači u kontekstu celokupnog zdravstvenog stanja pacijenta i uz konsultaciju sa lekarom.

Setite se poslednjeg puta kada ste se ozbiljno prehladili. Verovatno nije počelo naglo – možda ste danima ignorisali blagi umor, krivili vetar za grebuckanje u grlu i mislili da će čaj i par sati sna rešiti sve. Isto tako, telo nam često suptilno signalizira i ozbiljnije probleme, ali mi te signale ignorišemo. Prevencija znači da slušamo te signale pre nego što postanu alarmi.

“Redovni preventivni pregledi su sastavni deo brige o zdravlju. Svaki preventivni ili sistematski pregled sadrži obavezni deo, koji se odnosi na laboratorijske analize. One obuhvataju krvnu sliku, biohemijske analize kao što su šećer, masnoće, transaminaze, gvožđe. Potrebno je proveriti funkciju bubrega određivanjem nivoa uree i kreatinina iz krvi, kao i pregledom urina. Takođe ne treba zaboraviti i neke specifične analize kao što su PSA (specifični antigen za prostatu), koji se savetuje muškarcima nakon 40 godine, hormone štitne žlezde”, podvlači doktorka iz MediGroup sistema Nada Vujić Jović.

Prevencija ne znači da morate da vodite asketski život bez uživanja. To nije odricanje, već ravnoteža – umesto da čekate da vas telo primora na promene, vi birate da ih uvedete pre nego što postanu neophodne. Nekada je to samo pravilo da ne preskačete doručak, da svaku drugu kafu zamenite vodom, da prošetate umesto da po automatizmu uzmete taksi. Male navike prave veliku razliku. A razlika između onih koji se osećaju snažno i onih koji se vuku kroz dan često nije u sreći, već u izborima koje su pravili godinama unazad.