Letnji period nije vreme kada previše razmišljamo o zdravlju, verujući da će lepo vreme ili topli dani otkloniti mnogo toga. I zaista, sunce, pesak, plivanje, sve to može da doprinese da se zdravlje popravi. Ali, s ovakvim klimatskim promenama, za mnoge, to je period kada se zdravstveno stanje pogoršava ili čak pojačava upale u organizmu, posebno u periodima jako visokih vrućina ili pojačane vlažnosti vazduha.
Čini se da u to spadaju i oni koji muče muku sa zglobovima, tj. koštano-zglobnim sistemom i mekim tkivima. Mogu da se jave razni problemi. Prvo, povrede ne pitaju da li je leto ili je odmor i vrlo često se dešavaju kad smo najmanje oprezni. Takođe, oni koji imaju problem s autoimunim oboljenjima (koja pogađaju koštano-zglobni sistem i meka tkiva) prema nekim podacima će imati 40 posto više šansi za pogoršanje i upala tokom visokih temperatura i visoke vlažnosti (zbog otoka, bola i teže pokretljivosti). Problemi s kičmom ili kolenima ili kukovima uvek su aktuelni.
Mnogi kažu, šta da radim, tako je kako je, vreme ne mogu da ga promenim, a ni svoje stanje, niti „krštenicu“. Ali šta je moguće promeniti i šta je preventiva (i kad su u pitanju povrede i kad su u pitanju oboljenja, govorićemo o oba)?
Kada “kosti zabole”
Ako se setimo, „reumu“ su oduvek imale naše bake, a danas je to bolest modernog čoveka, samo se više ne zove „reuma“. Ako pričamo o problemima sa zglobovima i kostima, a čini se da ih danas ima skoro svako, je li u pitanju uvek način života ili je to i posledica starenja?
„Termin ’reuma’ je široko rasprostranjen u opštoj populaciji i možda su upravo naše bake ’krive’ za to jer su se, kao stare, naravno, žalile na bolove u kostima, tj. zglobovima ili duž kičmenog stuba“, kaže dr Slavica Prodanović, doktor medicinskih nauka, specijalista interne medicine, supspecijalista reumatolog, ekspert za muskuloskeletni ultrazvuk iz sistema Euromedik: „Verovatno je to i bio razlog da se ’kostobolja’ isključivo povezuje sa procesom starenja i da se, dok smo u mlađem životnom dobu, osećamo ’bezbedno’ što se tiče obolevanja od tzv. reume. Međutim to i nije baš sasvim tako.
Od trenutka evolutivnog ’uspravljanja’ Homo sapiensa, lokomotorni sistem (kičmeni stub, kosti, zglobovi i pripadajuća vanzglobna tkiva) trpi veliki pritisak i opterećenje prilikom kretanja ili pri radu. Metabolički procesi koji regulišu stepen potrošnje gradivnih materija koštano-zglobnog tkiva u tim uslovima, odgovorni su za različite vrste oštećenja, tj. različite tegobe, pa možemo reći da donekle način života može dovesti do pojave ’reume’ vezane za proces starenja.
Naime, što je veće opterećenje nekog od naših zglobova, veća je potrošnja pre svega zaštitnih slojeva površine kosti, a pre svega hrskavice, a to onda ima za posledicu lokalne upalne procese i posledične bolove.
Ali ispoljavanje različitih reumatskih bolesti nije usko vezano samo za procese ’potrošnje’ tkiva prilikom starenja ili fizičkog napora. Obolevanje lokomotornog aparata prisutno je kod velikog broja zapaljenskih reumatskih bolesti, autoimune ili metaboličke prirode, u različitim starosnim dobima, čak i kod dece. Situacija se dodatno ’komplikuje’ zbog činjenice da obolevanje i drugih organa u našem organizmu može imati manifestacije, tj. ispoljavanje na kostima, zglobovima ili mišićima tako da pojam tzv. reume u modernom življenju treba na neki način da se ažurira (’update’).“
Na osnovu medicinskih dokaza, tj. saznanja, može se reći da je najveći broj bolesti, pa i reumatskih, genetski određen, dodaje dr Slavica Prodanović. „Da li ćete se razboleti od bilo koje bolesti zavisi pre svega od vašeg genetskog zapisa na rođenju koji determiniše funkciju vašeg odbrambenog sistema, tj. imunitet u celini. To je tzv. sklonost ka obolevanju na koju u osnovi ne možemo da utičemo.
Ali medicinsko znanje nam takođe daje mogućnost da na neki način i popravljamo svoj imunitet odnosno da ga koliko-toliko držimo na zadovoljavajućem nivou. Prema tome, do obolevanja od reumatskih bolesti dolazi bez obzira na to da li radite u polju ili sedite u kancelariji. U kojoj meri će se bolest ispoljiti svakako zavisi od individualnog imuniteta na koji ipak malo možemo i da utičemo“, ističe doktorka Prodanović i dodaje da ipak nešto može da se učini:
„S obzirom na to da većina zapaljenskih reumatskih bolesti spada u tzv. autoimunske bolesti, gde u narušenoj homeostazi imunološkog sistema dolazi do ’autodestrukcije’ tkiva i razbolevanja, jačanje imunološke odbrane svakako predstavlja značajnu prevenciju. U tom smislu stalna provera nalaza vitamina D u krvi i supstitucija kod nedostatka, značajno stabilizuju funkciju našeg imunološkog sistema, preveniraju oštećenje i pojavu autoimunosti. Umerenost u ishrani, dobar san i bar mala zastupljenost fizičke aktivnosti su takođe od koristi u sprečavanju obolevanja.“
“Nije obična reuma”
Za pacijente je jako važno da razlikuju oboljenja, da li je reč o nečemu što je proces starenja ili nešto što zahteva zaista angažovanje reumatologa i lekove koji će sprečiti dalju degeneraciju i trajni invaliditet.
„Kod pojave reumatskih bolova običan građanin, bez stalne medicinske edukacije, ne može, naravno, znati koja je priroda prisutnih tegoba. Ipak, neke činjenice mogu sugerisati ozbiljnost i biti od pomoći da se smanji zabrinutost“, kaže dr Slavica Prodanović.
„Treba imati u vidu da su među najzastupljenijim reumatskim bolestima tzv. degenerativna oboljenja kičmenog stuba ili perifernih zglobova. Ona nastaju kao posledica već pomenutog prirodnog procesa starenja i narušavanja normalne strukture kostiju, tj. zglobova. Najvećim delom dolazi do gubitka vode u tkivu hrskavice što dovodi do gubitka normalnog kvaliteta i proteinskih komponenti koje ulaze u njen sastav. Promene u gradivnoj strukturi svakako narušavaju otpornost zgloba pri većem mehaničkom opterećenju tela, pa se javljaju bolovi, osećaj ukočenosti i teškoće pri kretanju. Tegobe se javljaju povremeno, nekada se pojačavaju pri promeni vremenskih prilika i prolaze nakon odmora. Obično nisu prisutne u toku noći što sve ukazuje da se radi o manje ozbiljnoj reumatskoj bolesti i možemo reći da je to ta ’obična reuma’.“
Ipak, iako se radi o primarno nezapaljenskim reumatskim bolestima (benignije prirode), nekada stepen oštećenja normalnih gradivnih materija može biti naglašen i praćen posledičnim upalnim procesom, dodaje doktorka Prodanović. „Tada govorimo o osteoartritisu gde može doći i do oticanja zglobova. Nekada pacijenti primete da im se uvećavaju, tj. otiču zglobovi, pre svega na šakama, nekada i kolena, pa se žale i na deformisanost zglobova. Ovi otoci nastaju kao posledica ’umnožavanja’ koštanog tkiva i deo su kliničke slike degenerativnog oboljenja zglobova.
Grupa reumatskih bolesti zapaljenske prirode, hroničnog toka sa mogućim ozbiljnim komplikacijama (nekada i životno ugrožavajućim), imaju drugačiju kliničku prezentaciju. Naime, mogu da počnu nespecifičnim simptomima, kao što su umor, nedostatak snage, gubitak apetita ili na telesnoj težini. Nekada se javlja i povišena telesna temperatura što sve otežava prepoznavanje prave bolesti. To predstavlja zaista problem u dijagnozi pa pacijenti četo ’lutaju’, tj. obilaze lekare iz mnogih oblasti dok ne stignu do reumatologa. U nekom trenutku dolazi do bolnog oticanja jednog ili više zglobova a tegobe mogu biti nepodnošljive do te mere da otežavaju kretanje ili svakodnevnu aktivnost. A onda je to razlog da pacijenti dođu u reumatološku ambulantu.“
Populacija žena zaista češće oboleva (i do tri puta) kako od degenerativnih tako i od zapaljenskih reumatskih bolesti. Ipak, ima i zapaljenskih reumatskih bolesti koje se znatno češće javljaju kod muškaraca (giht, upala zglobova vezana za psorijazu kože ili zapaljenski proces na kičmenom stubu), naglašava internista-reumatolog dr Slavica Prodanović.
Kod takvih oboljenja uvek je važno otkriti ih što ranije, kao i preventiva, naravno.
„Rana faza bolesti je kritičan period za dijagnozu i lečenje što dalje sprečava progresiju bolesti. Nažalost neke bolesti imaju raznoliko kliničko ispoljavanje pa je dijagnoza otežana baš u ranoj fazi. Ali dobar klinički pregled i primena savremenih dijagnostičkih procedura, koje su sada široko dostupne, značajno pomažu u tom smislu“, ističe doktorka Prodanović.
„Tako na primer rano otkrivanje povišenih vrednosti mokraćne kiseline u krvi uz ultrazvučni pregled zglobova omogućava ranu dijagnozu uričnog artritisa (u narodu poznat pod nazivom giht). Rana dijagnoza i lečenje reumatoidnog artritisa je od krucijalnog značaja za sprečavanje napredovanja bolesti i posledične, nekada vrlo ozbiljne invalidnosti obolele osobe.
Prema tome, kada osoba dobije neki od gorepomenutih simptoma, neophodno je da se što pre javi reumatologu.“
Kad vreme utiče na kosti
Ako se vratimo na vremenske prilike s početka teksta, pa i dodamo čuvenu promaju, za one koji ne veruju da utiče na zglobove i upalna stanja, evo definitivnog naučnog stanovišta:
„Dobro je poznato i prihvaćeno mišljenje da promena vremenskih uslova značajno utiče na promenu raspoloženja i pojavu bolova u kostima.
Naučno je i pokazano da najveći procenat ispitivanih bolesnika sa dijagnozom upalnog procesa na zglobovima (reumatoidni artritis), degenerativnog oboljenja zglobova (tzv. osteoarthritis) ili tetiva (fibromijalgija), ima pojačanje bolnih simptoma u toku promene vremenskih prilika“, kaže dr Slavica Prodanović. „Tačan mehanizam ovog fenomena još uvek je nepoznat ali naučnici sugerišu da promene u spoljnoj temperaturi, vazdušnom pritisku i vlažnosti vazduha (naročito one koje se dešavaju naglo), uzrokuju ’kolebanja’ protoka krvi u mikrocirkulaciji što onda indirektno ima za posledicu pojačanje bolova u različitim delovima tela uključujući i kosti. Poznata je i činjenica da promene vremena uzrokuju i pojačanje bolova u delu skorije nastalih postoperativnih ožiljaka upravo iz istih razloga (ožiljno tkivo je preplavljeno novim krvnim sudovima malog kalibra).
Tako, na primer, hladno vreme, kod predisponiranih osoba (sa nekim od pomenutih medicinskih stanja) dovodi do pojačane mišićne kontrakcije i osećaja ukočenosti u zglobovima, što ograničava pokrete i uzrokuje bolove. Nasuprot tome, toplo vreme, pojačava oticanje mekih tkiva što takođe dovodi do pojave bolova.
Na sličan način povećanje vlažnosti u vazduhu (naročito u zimskim mesecima, udruženo sa pojavom magle) uzrokuje otok u mekom tkivu što ima za posledicu pojačanje pritiska na postojeće nervne završetke i pojavu bolova.
Promena atmosferskog pritiska (opadanje) sa druge strane ima za posledicu kolebanje vrednosti kiseonika i njegovo smanjeno dopremanje cirkulacijom do organa što takođe može imati uticaj na pojačanje bolova. Ova pojava je naročito izražena kod osoba sa reumatoidnim artritisom. U područjima sa češćom pojavom kiše, osobe koje boluju od artroze (degenerativno oboljenje) mogu imati pojačanje bolova u zglobovima jer im se tada smanjuje pokretljivost i samim tim povećava ukočenost obolelih zglobova.“
Pojam „promaja“ je vrlo zastupljen u našem narodu, kaže doktorka Prodanović, dodajući da se „odnosi na pojačano strujanje vazduha između dva prostora usled razlike u vazdušnom pritisku što donekle stvara pojačan osećaj rashlađivanja“. „Imajući u vidu mehanizam nastanka može se pretpostaviti da osetljiviji ljudi (naročito starijeg uzrasta), zbog reakcije na malim krvnim sudovima (usled rashlađivanja) mogu imati kratkotrajno pojačanje reumatskih tegoba ali ne i ozbiljno oštećenje.“
Oprezno s lekovima
Kako bolovi mogu biti nepodnošljivi u ovakvim stanjima, s upotrebom lekova treba biti oprezan, posebno kod dugoročne upotrebe.
„Neograničeno, a uz to i nekontrolisano, uzimanje lekova zbog koštano-zglobnih bolova, svakako nije dobro ni za pacijenta a ni za lekare. Sa jedne strane, kod osobe može da dovede do različitih sekundarnih neželjenih efekata, a sa druge strane može da ukaže da nije postavljena prava dijagnoza bolesti“, upozorava dr Slavica Prodanović. „Najvažnije je sprečiti pojavu bolova odnosno oštećenje lokomotornog aparata. Iako to deluje teško ostvarivo, ipak savremena medicina pruža dokaze da je u izvesnom stepenu i moguće. Naime, brojna naučna ispitivanja pokazala su da svakodnevna fizička aktivnost, tj. vežbanje (naročito kod žena životnog doba između 40 i 55 godina) može da odloži pojavu tegoba vezanih za degenerativno obolevanje ili osteoporozu (ukoliko postoji genetska predispozicija) i do 10 godina. Preporuka je da se vežbanje sprovodi i kod prisutnih bolova u zglobovima (ako je u pitanju degenerativni reumatizam). Vežbanje dovodi do pojačavanja lokalnog protoka krvi što doprinosi smanjenju bolova. Ovo je u suprotnosti sa stavovima naših pacijenata da ’ne mogu da vežbaju jer imaju bolove’, pa evo prilike i da to poboljšamo.Suplementacija vitaminima koji dokazano poboljšavaju kvalitet kostiju, a time i smanjuju bolove, takođe je alternativa svakodnevnom uzimanju tableta zbog bolova u koštano-zglobnom tkivu.
Međutim, treba istaći da u slučaju dijagnoze zapaljenskog reumatizma, pacijenti nekada i doživotno moraju uzimati savetovanu terapiju od strane reumatologa koja direktno ne smanjuje bolove ali utiče, tj. efikasno kontroliše mehanizme koji ih proizvode.“
Mogu li se sprečiti povrede?
Ono to takođe ne pita za starost, niti za period u godini, jesu povrede i i te kako može da utiče na kvalitet života. One nisu tako retke i mogu vrlo da zakomplikuju život svim uzrastima.
„Povrede koštano-zglobnog sistema i mekih tkiva (mišića, tetiva, ligamenata) veoma su česte, posebno u kontekstu sporta, fizičkih aktivnosti, ali i svakodnevnog života“, kaže prim. mr sc. med. dr Snežana Novković, fizijatar-reumatolog iz Euromedik sistema.
„Prevencija tih povreda jeste moguća, ali samo u određenoj meri, jer na povrede utiču mnogi faktori: uzrast, zdravstveno stanje, nivo aktivnosti, okruženje i drugi individualni aspekti.
Prevencija počinje već u najranijem uzrastu, kod dece i adolescenata, kada je važno učenje pravilne tehnike kod vežbanja i sportskih aktivnosti, obavezno zagrevanje i istezanje pre i posle fizičke aktivnosti, izbor adekvatne obuće i zaštitne opreme, kao i balans između aktivnosti i odmora (pretreniranost je čest uzrok hroničnih povreda).
Kod odraslih značajno mesto u prevenciji takođe zauzima redovno vežbanje radi održavanja mišićne mase, pokretljivosti i ravnoteže. Značajna je i korekcija loših navika (npr. nepravilno podizanje tereta, loše držanje tela…), zdrav način života (ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D), izbegavanje pušenja i prekomernog alkohola, kao i pravilan izbor radnog mesta (ergonomski nameštaj i pravljenje pauza kod kancelarijskog rada).“
Preporučujemo
Uspeh naše nauke: Nova otkrića o Epštajn-Bar virusu i lupusu
Filozofsko pitanje "Šta je koka a šta jaje?" bukvalna je slika neprestanog začaranog kruga između EBV i autoimunskog poremećaja čije istraživanje je dobilo najprestižniju nagradu za dostignuća u medicini
Halo, SPF policija
Moramo li stvarno da budemo toliko namazani?
Kod starijih osoba za prevenciju padova značajno je dobro osvetljenje, uklanjanje prepreka kod kuće, korišćenje pomagala ako su potrebna, dodaje doktorka Novković. „Za jačanje mišića i poboljšanje ravnoteže koriste se lagane vežbe snage i balansa, poput tai chija. Obavezna je i briga o zdravlju kostiju, prevencija i lečenje osteoporoze i uzimanje potrebnih suplemenata po savetu lekara. Dakle, prevencija jeste moguća i često je veoma uspešna kada se pristupi planski i individualno. Ključna je edukacija: kako osoba sama sebe da zaštiti kroz navike i ponašanje, ali i kako da se sistemski (npr. škola, sport, posao) unapredi bezbednost.“
Mnogi odlučuju da se leče sami, verujući da će povreda „otići“. Međutim, dr Snežana Novković objašnjava da treba biti oprezan s tim.
„Lečenje u kućnim uslovima (uz oprez), odnosi se samo na lakše i akutne povrede ili prenaprezanja, bez ozbiljnijih simptoma. Tako na primer kod blagih bolova u vratu ili ramenima zbog sedenja, kod bola u leđima nakon napora (npr. posle selidbe), kod manjih istegnuća mišića (npr. posle treninga) i blažeg uganuća zgloba (npr. članak), može se primeniti samopomoć. Ona se sastoji u odmoru, ali ne i u potpunoj neaktivnosti (pokret u granicama bola), primeni leda ili toplih obloga, blagih vežbi istezanja i mobilnosti (ako ne pojačavaju bol), kao i u korišćenju analgetika (paracetamol, ibuprofen) po potrebi. Simptomi se prate 5–7 dana, a ako se stanje ne popravlja, pogoršava, ili se javi novi simptom (npr. širenje bola, utrnulost, slabost, oticanje, crvenilo ili modrica, nestabilnost zgloba), vreme je za lekara. Fizijatar je specijalista koji procenjuje funkciju mišićno-skeletnog sistema i daje plan lečenja koji može uključiti fizikalnu terapiju, vežbe i primenu medikamentne terapije.“
Fizikalna terapija kao spas
Kod mnogih stanja, posebno kod povreda, koristi se fizikalna terapija kao najefikasnije sredstvo, ali ona ima svoje mesto i u usporavanju procesa degeneracije.
„Fizikalna terapija često ostaje potcenjena, iako je ključna karika kod mnogih akutnih i hroničnih stanja“, kaže doktorka Novković.
„Primene fizikalne terapije kod akutnih povreda (uganuća, preloma) smanjuje bol i otok, vraća pokretljivost, snagu i stabilnost, sprečava komplikacije (npr. ukočenost zgloba, atrofiju mišića). Bez nje oporavak može biti sporiji, a funkcija nepotpuno vraćena. Kod preloma, fizikalna terapija se može primeniti i tokom imobilizacije, ali je ključna posle imobilizacije za potpuni funkcionalni oporavak.
Kod oštećenja hrskavice zgloba fizikalna terapija nije u mogućnosti da ’popravi’ hrskavicu (to trenutno nije moguće bez operacije), ali doprinosi stabilizaciji zgloba, smanjenju pritiska na oštećene delove i usporavanju progresije degeneracije. Pravilno vođena fizikalna terapija može znatno produžiti vreme do eventualne operacije (npr. veštačkog kolena).“
Kod hroničnih stanja kičme, kuka ili kolena fizikalnom terapijom se ublažava bol, poboljšava fleksibilnost i držanje, jačaju duboki mišići stabilizatori i sprečavaju recidiv i dalje oštećenje, ističe dr Snežana Novković.
„Kod autoimunih i metaboličkih bolesti (reumatoidni artritis, giht) fizikalna terapija se individualno prilagođava fazi bolesti (mirna faza u odnosu na akutni napad). Važna je u remisiji, kada je zglob manje upaljen, ali i u blažim fazama pogoršanja i ima za cilj održavanje pokretljivosti, sprečavanje kontraktura i deformiteta, očuvanje funkcionalnosti i psihofizičku podršku.
Preventivna fizikalna terapija takođe se preporučuje, naročito u srednjem ili starijem životnom dobu. Ona je važna kod osoba koje imaju hronične bolesti mišićno-zglobnog sistema, imaju porodičnu sklonost bolestima zglobova, rade posao koji opterećuje kičmu/zglobove (sedenje, nošenje tereta) ili imaju prethodne povrede ili operacije. Dva puta godišnje primena preventivne fizikalne terapije odlična je praksa, posebno u proleće i jesen, kada se bolovi često pojačavaju.“
Mnogi posežu za suplementima kao magičnim lekom kod ovakvih stanja. Koliko pomaže kolagen, hijaluron, kurkuma, vitamin C i sl., jer postoje neke priče da većina od ovoga i nije od neke pomoći, odgovara doktorka Novković:
„Ključno pitanje za pacijente je kako da ostanu funkcionalni i što duže bez bola, pogotovo nakon povrede ili kod hroničnih problema sa zglobovima i kičmom. Pristup mora biti slojevit i obuhvata vežbe, ishranu, suplemente, stil života i pažljivo upravljanje stresom i regeneracijom. U fazi oporavka ili kao dugoročna prevencija, pomažu redovno kretanje (aktivno hodanje, plivanje, vožnja bicikla), vežbe snage (ne moraju biti naporne – vežbe sa sopstvenom težinom, elastičnim trakama), vežbe stabilnosti i balansa (posebno za kukove, kolena i kičmu), pri čemu je doslednost važnija od intenziteta. Zdrav san je važan jer se regeneracija najbrže ostvaruje tokom sna.
Hronični stres pojačava bol (putem kortizola i upale) te je značajna i primena tehnika relaksacije: disanje, joga, meditacija i lagane šetnje. Ishrana i suplementacija takođe može pomoći, ali ne čini čuda sama po sebi.
Studije su pokazale da unos 5-10 gr kolagena dnevno može smanjiti bol u zglobovima i poboljšati pokretljivost. Preporučuje se kolagen tip I i tip II (hidrolizovani kolagen ili kolagen peptidi), uz dodatak vitamina C koji pomaže njegovoj sintezi.
Hijaluronska kiselina se primenjuje u obliku suplemenata, ali je efikasnija kada se daje intraartikularno (injekcija u zglob).
Kurkuma je prirodno antizapaljensko sredstvo i bolji efekat ima kada se primeni uz piperin (iz crnog bibera) ili u liposomskom obliku.
Glukozamin i hondroitin-sulfat u obliku suplemenata koriste se u početnom stadijumu artroze.
Vitamin C, neophodan za sintezu kolagena, regeneraciju tkiva, kao i za antioksidativnu zaštitu, primenjuje se u preporučenoj dozi od 75 do 90 mg, ali kod oporavka i do 500 – 1000 mg dnevno.
Vitamin D i kalcijum su ključni za zdravlje kostiju i za prevenciju rizika od preloma.
Preporuka je 1000 – 1200 mg Ca dnevno i 1000 – 2000 IU vitamina D, a u novije vreme se preporučuju i više doze D vitamina.
Omega-3 masne kiseline smanjuju upalu i mogu pomoći kod reumatskih bolova.
Magnezijum je koristan kod spazma mišića i stresa, pomaže opuštanju i kvalitetnijem snu.“
Izostanak efekta suplemenata česta je pojava, naročito zbog loše formulacije i kvaliteta proizvoda, zbog nedoslednosti u korišćenju (potrebno je višemesečno korišćenje da bi se pokazao efekat), zbog prevelikog očekivanja (dodatak ishrani ne može da deluje kao lek) ali i zbog individualne razlike u reagovanju na suplemente, naglašava dr Snežana Novković.
„Važno je zapamtiti da prevencija i oporavak nisu ’projekat od mesec dana’, to je životni stil, koga se treba pridržavati i stalno ga unapređivati.“
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
