Kako ćeš kod frizera ako nisi zdrava?

Većina žena zna da je rak dojke bolest od koje može da se umre. Većina žena zna i da preventivni pregled za rak dojke može da spase život. Ipak, većina žena radije bi otišla kod frizera nego na pregled, iako je rak dojke vodeći uzrok obolevanja i prevremenog umiranja žena u Srbiji u odnosu na sve ostale karcinome.

Ne postoji bolest o kojoj se više priča od svih kancera, ponavlja da je rak dojke danas izlečiv – pogotovo ako se rano otkrije, da terapije produžavaju život čak i kad je bolest u metastatskoj fazi, i koliko je važna prevencija bez koje ništa prethodno ne važi, a da i dalje toliko žena svake godine oboleva i umire.

U čemu je problem ako toliko toga “znamo” o ovoj bolesti a ona i dalje pogađa toliko žena?

Lečenje karcinoma dojke je potrebno započeti što ranije jer 96 od 100 žena će biti živo nakon pet godina ukoliko se bolest otkrije u prvom stadijumu, a nažalost samo 38 od 100 ukoliko se bolest otkrije u petom stadijumu. Jedna od 8 žena dobije dijagnozu karcinoma dojke do svoje 74. godine života, podseća doc. dr Ana Cvetanović, direktor Klinike za onkologiju UKC Niš.

“Da bismo popravili sumornu statistiku, potrebno je da pored ranog otkrivanja raka dojke imamo kontinuirano unapređivanje lečenja i dostupnosti savremenih terapija. Koliki je značaj otkrivanja bolesti u ranoj fazi govore podaci da je petogodišnje preživljavanje u prvom i drugom stadijumu bolesti preko 95%, dok je u četvrtom ispod 30%. Drugim rečima, najveću šansu za izlečenje imaju pacijentkinje koje se leče najefikasnijim terapijama na početku bolesti odnosno u najranijim stadijumima bolesti.”

Često se dešava da tek zbog bolesti (sopstvene ili neke bliske osobe) zastanemo i sagledamo svoj život, razmislimo da li smo baš dobro postavili prioritete i da li smo dovoljno uradili za sebe. Nije to izbor ili frizer ili pregled. To je i odlazak kod frizera i pregled. To je briga o sebi. I zato je skrining prva stvar koju moramo da razvijemo jer to dovodi do veće stope izlečenja.

Ali nije sve na ličnoj odgovornosti žena jer u Srbiji skrining nije dovoljno dobro organizovan i pored toga što je karcinom dojke jedan od najučestalijih karcinoma u našoj zemlji. Od 189 opština, u samo 40 postoji organizovan skrining, a u tih 40 opština tek svaka treća ili četvrta žena starosti između 50 i 69 godina dobije poziv za skrining mamografiju.

Prema podacima koji su predstavljeni pre dva meseca u našoj zemlji, na najvećem onkološkom sastanku od strane stručnjaka Univerziteta u Genku, Srbija je 2022. godine bila na dnu liste evropskih zemalja kada je u pitanju skrining za karcinom dojke i pored toga što podaci koje imamo na nivou evropske organizacije za karcinome govore da čak 24 osobe na 100.000 stanovnika godišnje umiru u Srbiji.

Neadekvatno lečenje ranog raka dojke rezultira značajnim kliničkim i finansijskim opterećenjima za pacijente, društvo i celokupan zdravstveni sistem, kaže doc. dr Ana Cvetanović.

“Moramo naći način da sa oportunog pređemo na sistematski organizovan skrining u zemlji i da povećamo obuhvat skriningom. Tako ćemo, uz adekvatno lečenje, videti višestruke benefite kako za pacijente, tako i za društvo uopšte. To je vrlo kompleksan proces, počev od dostupnosti dijagnostike, broja edukovanog kadra, pozivanja pacijenata i ostalih problema. Mislim da nam u budućnosti malo u tome može pomoći i veštačka inteligencija što su mnoge zemlje Evrope već prihvatile i počele da primenjuju.”

U ovom trenutku, dodaje, celokupan zdravstveni sistem u Srbiji mora da radi aktivno na unapređivanju skrininga i zato apeluje na sve dame starije od 45. godina da urade mamografiju i nastave da rade na dve godine a takođe da se već od 25. godine krene sa redovnim godišnjim ultrazvučnim pregledom dojki.

“Ovo je jako bitno jer ono što poslednjih godina vidimo u praksi, to je upravo povećan broj karcinoma u populaciji mlađoj od 45 godina u odnosu na raniji period”, naglašava doktorka Cvetanović.

Žene koje su mlađe od 40 ili 50 ne podležu skrining pregledima i neretko se dijagnostikuju u lokalno uznapredovalim stadijumima agresivnih formi karcinoma dojke.

I dalje postoji stigma i predrasude o samoj bolesti, lečenju i preventivnim pregledima koji nam nisu u vrhu liste prioriteta. Uvek je nešto važnije, ženama pogotovo jer sebe često stavljaju na poslednje mesto. I sve je drugo važnije od zdravlja, posao, ručak, pa i frizura. I sve tako dok ne dođu do tačke da možda više nikad neće otići kod frizera.

Drugi problem su neznanje, alternativne terapije i nadrilekari koje će neki pre poslušati nego lekara koji im može pomoći zahvaljujući napretku u nauci i medicini i novim terapijama koje neke vrste raka mogu tretirati kao hroničnu bolest koja ne ubija.

U našoj zemlji značajno je unapređeno lečenje karcinoma dojke sa poslednjom listom lekova koja je stupila na snagu u maju 2024. godine, i to uvođenjem većine savremenih lekova koji su u tom trenutku bili dostupni za lečenje ranog raka dojke, te je Srbija sada vrlo blizu najsavremenijim zemljama Evrope i regiona i evropskim standardima lečenja posebno ako govorimo o agresivnijim podtipovima raka dojke kao što su HER2 pozitivni i trostruko negativni.

“Onkolozi su sada u mogućnosti da slede sve preporučene svetske kliničke vodiče a upravo marta 2025. godine radna grupa Ministarstva zdravlja publikovala je novi Nacionalni vodič za dijagnostikovanje i lečenje karcinoma dojke koji je uvrstio sve nove svetske preporuke. Međutim, danas se onkologija verovatno najbrže razvija u odnosu na druge grane medicine što zahteva od države kontinuitet u uvođenju novih terapija. Ulaganje u inovativnu terapiju sa kurativnim ciljem u ranom raku dojke treba smatrati ulaganjem u sprečavanje relapsa bolesti i sprečavanje pojava metastaza”, napominje doc. dr Ana Cvetanović.

Pored dostupnosti savremenih terapija, dodaje doktorka Cvetanović, ono što je odnedavno omogućeno pacijentima širom Srbije jeste da sada mogu da primaju terapiju bliže mestu stanovanja, što umnogome olakšava lečenje najvećem broju pacijenata na teritoriji naše zemlje. Na ovaj način se olakšava lečenje pacijentima ali i otvara prostor u tercijarnim ustanovama za priliv novih pacijenata što svaka nova lista lekova i povlači sa sobom.

U Srbiji se godišnje dijagnostikuje između 4.500 i 5.000 novih slučajeva karcinoma dojke i premine između 1.400 i 1.500 žena. Sa navedenim brojevima smo na 12. mestu u Evropi po broju obolelih na 100.000 stanovnika, ali smo prvi po broju umrlih. Znači da i dalje ne radimo dobro i dovoljno u prevenciji karcinoma dojke.

Jer pojedine zapadne evropske zemlje imaju višu incidenciju, ali i bolju zdravstvenu zaštitu i samim tim manju smrtnost, dok je situacija u celoj Istočnoj Evropi nešto lošija i mi pripadamo toj grupi zemalja.