Tržište dijetetskih suplemenata (vitamina, minerala, biljnih napitaka i dr.) u Srbiji, kao i u svetu, već decenijama predstavlja slobodno lovište na nesrećne bolesnike, ali i na mnoge naivčine željne informacija o očuvanju sopstvenog zdravlja. Suplementima se, nasuprot propisima, pripisuju lekovita svojstva, uz korišćenje medicinskih simbola i pseudonaučnih tvrdnji. Posebno je prevarno i nehumano obraćanje obolelima od raka, dijabetesa, kardiovaskularnih i autoimunskih bolesti, kao ciljnoj populaciji na čiji tok i ishod oboljenja suplementi, tobože, mogu lekovito da utiču ili čak da zamene raspoloživu terapiju.
Postojeća praksa nametanja suplemenata neupućenim masama u suprotnosti je sa domaćom zakonskom (Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Zakon o oglašavanju, Zakon o bezbednosti hrane) i podzakonskom regulativom (Pravilnik o načinu oglašavanja leka, odnosno medicinskog sredstva, Pravilnik o dodacima ishrani), kao i sa odgovarajućim međunarodnim aktima i prihvaćenim obavezama (Uredba EU 1924/2006). Shodno propisima, suplement je hrana, nema dokazano terapijsko dejstvo i ne sme da se predstavlja kao lek.
Kada bi se pravila rang-lista najčešćih prekršaja u oglašavanju suplemenata u Srbiji, verovatno bi na prvo mesto došle medicinske (terapeutske) tvrdnje tipa „leči sidu“, „pomaže kod raka“, „snižava krvni pritisak“, „usporava razvoj Alchajmerove bolesti“ itd. Kako istakosmo, suplementi su hrana i ozbiljan je prekršaj povezivati ih sa lečenjem ili ublažavanjem toka bolesti. Terapijski efekat ne sme ni posredno da se nasluti, kao u primerima „služi kao alternativa lekovima“, „pomaže u lečenju psorijaze“ ili „koristi se tokom zarastanja rana“.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
