Pravilo je da se u pojedinim zdravstvenim ustanovama (za zarazne bolesti, za prevremeno rođenu decu) i u visoko rizičnim odeljenjima bolnica (operacioni blok, porodilišta, posttransplantaciona nega, primena lekova koji slabe imunski sistem) redovno nose maske. U vreme učestale pojave infekcija organa za disanje, odnosno infekcija čiji uzročnici prodiru kroz nos i usta – za šta je tipičan primer sezonski grip – pokrivanje nosa i usta maskom postaje obavezno u svim zdravstvenim ustanovama.
Ljudi su navikli na takvu praksu i smatraju je normalnom. Problem nastaje kada se obaveza nošenja maski proširi na celokupnu populaciju, kao što se desilo u pandemiji kovida 19. Osim na Dalekom istoku, gde je nošenje maske u vreme epidemija respiratornih zaraza ne samo široko prihvaćen već i poželjan oblik ponašanja, u ostatku sveta to je osetljivo pitanje koje još uvek izaziva uzbuđenja.
Mogli bismo pustiti da vreme učini svoje i sve prepustiti zaboravu, ali je izvesno da će se, pre ili kasnije, čovečanstvo ponovo suočiti sa istom dilemom. Otuda je korisno podsetiti se na otpore nošenju maske prethodnih godina i razmotriti njihovu osnovanost.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
