Još pre 40 godina Nemci su primetili da je verovatnoća pojave alergijskih bolesti obrnuto srazmerna broju dece u domaćinstvu. Tu ideju je dalje uobličio britanski epidemiolog Dejvid Strakan u svom članku „Polenska kijavica, higijena i veličina domaćinstva“, objavljenom u Britanskom medicinskom žurnalu još 1989. godine. On je povećanu učestalost alergijskih poremećaja u industrijski razvijenom svetu video kao posledicu pomnijeg održavanja čistoće u domaćinstvu, smanjene veličine porodice i odloženog izlaganja mikroorganizmima u ranom periodu života, pa je sugerisao da bi infekcije u ranom detinjstvu, posebno one prenete sa starije braće i sestara, mogle da štite od alergijskih bolesti.
To značajno zapažanje, poznato kao higijenska hipoteza, kazuje, dakle, da infekcije u prvim godinama života pomažu pravilnom razvoju naših odbrambenih snaga, a da – u odsustvu mikrobnih i parazitskih izazova – organizam trivijalne kontakte sa materijama iz spoljne sredine, recimo unos kikirikija, doživljava kao opasnost, reagujući na njih burnim alergijskim odgovorom. Još gore je ako se imunski sistem okrene samom sebi, napadajući sopstvene ćelije kao strana tela, pa nastaju autoimunske bolesti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
