Da li bez ikakvih problema čitate ovaj tekst?

Ako čitate ovaj tekst bez ikakvih problema, kristalno čisto vidite, bez naprezanja, slova se ne “mute”, i to sve bez naočara ili sočiva, a imate više od 40 godina, to je dobra stvar. Između 40. i 65. godine je period kada naše oči mogu proći kroz značajne promene, a najčešća koju većina ljudi primećuje jeste potreba da materijal za čitanje drže dalje od očiju.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gotovo 2,2 milijarde ljudi suočava se sa nekim oblikom oštećenja vida, od kojih bi milijardu moglo biti sprečeno ili lečeno.

Ali čak i oni koji dobro vide i nemaju očne bolesti povezane sa godinama mogu da maju promene vida koje možda nisu očigledne. Zato ako čitate ovaj tekst bez problema, trebalo bi da znate da oftalmolozi savetuju kompletan pregled očiju svake ili svake druge godine, nakon 65. godine života. Razlog je jednostavan – zdravlje oka, jer više od 60% informacija o svetu oko nas dobijamo upravo preko čula vida.

Mnogi problemi sa vidom koji se razvijaju kako starimo mogu se lečiti, a rani tretman odgovarajućim terapijama sprečava ozbiljan gubitak vida kod 90% pacijenata.

Jedna od najčešćih promena koju većina ljudi primećuje jeste potreba da materijal za čitanje drže dalje od očiju i naziva se presbiopija ili staračka dalekovidost. Ako se presbiopija ne ispravlja, odnosno ako ne nosite naočare ili multifokalna sočiva, možete primetiti da vam se oči lako umaraju, što često uzrokuje i glavobolje.

Druga je suvoća očiju jer se sa starenjem smanjuje i produkcija suza, što može dovesti do suvoće očiju, pa se preporučuje korišćenje veštačkih suza i izbegavanje preterane upotrebe ekrana.

Srednje doba je obično period kada se mogu javiti hronični zdravstveni problemi poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa, a ove bolesti, takođe, mogu uticati na zdravlje očiju. Oftalmolozi mogu da identifikuju druge zdravstvene probleme kao što su dijabetes ili moždani udar pomoću pregleda očiju.

Oboljenja mrežnjače (retine) poput dijabetičke retinopatije dijabetičkog, makularnog edema i senilne degeneracije makule predstavljaju vodeće uzročnike gubitka vida širom sveta. Predviđa se globalni rast broja obolelih za oko 50% u naredne dve decenije, zbog starenja stanovništva i sve više obolelih od dijabetesa. U Srbiji, procenjuje se da više od 70.000 ljudi živi sa DME i vlažnom formom AMD.

Mrežnjača je ključni deo oka, čije zdravlje omogućava da gledamo, ona stvara vid, objašnjava dr sci. med. Siniša Babović, oftalmolog, direktor Klinike za očne bolesti Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine.

“Kad je reč o učestalosti, nažalost, ona se u velikoj meri poklapa sa učestalošću u razvijenim zemljama, u kojima je broj ljudi koji imaju ispade u funkciji mrežnjače sve veći, zbog sve dužeg životnog veka ljudi kao posledica dostupnije i kvalitetnije zdravstvene zaštite.”

Na pitanje koliko oboljenja mrežnjače nužno dovode do gubitka vida, što je jedan od najvećih strahova, i kakva je uloga otkrivanja oboljenja na vreme, dr sci. med. Babović kaže da od tipa oboljenja zavisi i koliko je visoka verovatnoća za gubitak vida.

“Optimistička je činjenica da u savremenoj oftalmologiji, mali broj pacijenata u potpunosti gubi vid zbog terapije koja je u značajnoj meri uznapredovala i dostupna je i u našim uslovima. Osim toga, novi lekovi, koji se najčešće apliciraju u samo oko, dobijaju nove formulacije, postaju sve potentniji što omogućava da veliki broj pacijenata može biti miran da uz pravovremenu dijagnostiku i lečenje, vid neće izgubiti u potpunosti”, rekao je je dr sci. med Babović, prenosi sajt Tvoj pogled na svet, specijalizovan za brigu o zdravlju očiju i u potpunosti prilagođen slepim i slabovidim osobama.

Konkretno, AMD pogađa centralni deo mrežnjače, ključne za dobar centralni vid, neophodan za aktivnosti kao što su čitanje, vožnju ili prepoznavanje lica.

“Što ranije utvrdimo dijagnozu, veća je verovatnoća da će pacijent biti u stanju da ima kvalitetniji život i da što duže živi samostalno”, rekao je dr sci. med Siniša Babović.

Gubitak vida znatno utiče na kvalitet života i mentalno zdravlje, ali nosi i značajne ekonomske posledice. To je veliki globalni zdravstveni problem koji pogađa više od četvrtine milijarde ljudi širom sveta. Slepilo i oštećenje vida negativno utiču na pogođene ljude, njihove porodice, potencijalno ograničavajući socijalnu interakciju i nezavisnost, utičući na radnu sposobnost i moguću depresiju i anksioznost.

Slabovidost ograničava svakodnevne aktivnosti i zato prof. dr Vesna Jakšić, oftalmolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i šef odeljenja za konzervativno lečenje zadnjeg segmenta oka na Klinici za očne bolesti KBC Zvezdara u Beogradu, savetuje redovnu proveru vida i pregled kod očnog lekara što se ne može zameniti ničim. Ali ne treba potceniti tzv. redovnu samokontrolu.

“Treba imati u vidu da veliki broj oboljenja opasnih po vid zapravo nisu praćena ni bolom niti crvenilom oka. Zato savetujem da povremeno proveravate svoj vid tako što ćete naizmenično zatvarati jedno pa drugo oko. Ako primetite da jednim okom slabije vidite, da boje deluju kao da su ’isprane’, potom da vam nedostaje deo vidnog polja, krivljenje slike i slično, odmah zakažite pregled. Na primer, za bolesti makule je karakteristično da se u centralnom delu vidnog polja krivi slika koju posmatrate.”

Redovni pregledi očiju kod oftalmologa omogućavaju rano otkrivanje i intervenciju, sprečavajući razvoj bolesti. Ali, na primer, statistika pokazuje da 6 od 10 osoba sa dijabetesom ne obavlja redovne preglede vida, što znatno povećava rizik od komplikacija.

Kakva je budućnost bolesti oka u velikoj meri određuje prevencija i rana dijagnoza. Takođe, nepotpuna dijagnoza stanja mrežnjače je propuštena prilika za pravovremeno lečenje. Najčešće se oštećenje mrežnjače ne dijagnostikuje na vreme, delom zbog toga što pacijent kasno primeti oštećenje vida i zatraži medicinsku negu a bolest je već napredovala.

Zato je važno lečenje inovativnom terapijom započeti na vreme i poboljšati dostupnost za lečenje retinalnih oboljenja, s obzirom na broj i očekivani porast. Jer manjak terapijskih opcija ima direktne negativne posledice od zdravlja pa do ekonomskog opterećenja koje slabovidost i slepilo predstavljaju za pacijente i društvo.

Godišnji troškovi slepe osobe ne podrazumevaju samo troškove lečenja, naprotiv, tzv. indirektni troškovi (npr. troškovi pomoći slepoj osobi, nemogućnost zarađivanja, transport, troškovi adaptacije stana, obrazovanja…) često znatno prevazilaze cenu lečenja.

Sredinom 2000-ih godina pacijenti sa stanjima kao što su vlažna senilna degeneracija makule (nAMD) i dijabetički makularni edem (DME) dobili su mogućnost da spreče napredovanje bolesti i poboljšaju vid, zahvaljujući inovativnim oblicima terapije.

Važna prekretnica je bilo otkriće faktora rasta vaskularnog endotela (VEGF) čija prekomerna proizvodnja dovodi do nekontrolisanog rasta krvnih sudova, propuštanja tečnosti i promena u normalnoj funkciji mrežnjače. Otkrićem leka koji blokira aktivnost VEGF-a, načinjen je prvi korak ka sprečavanju gubitka vida.

Terapija intravitrealnim injekcijama donela je pravu revoluciju u lečenju različitih bolesti oka i ona je “zlatni standard” nege, ali nije jedina. U budućnosti, u planu je poboljšanje ishoda lečenja pacijenata kroz inovativne tretmane, nove metode aplikacije lekova i upotrebu veštačke inteligencije za ranu dijagnostiku i procenu opcija lečenja.

“Savremena terapija lečenja oboljenja npr. makule podrazumeva suplementaciju (naši pacijenti to zovu ’vitamini za oči’), a u slučaju pojave komplikacija u smislu vlažne forme npr. senilne degeneracije makule, daju se ’antiVEGF’ injekcije u obolelo oko koje sprečavaju rast i razvoj novoformiranih krvnih sudova te tako zaustavljaju ’vlaženje’ i oštećenje makule. Posredno, utiču da se posledice ovih nepoželjnih procesa u makuli ili smanje ili spreče. Ipak, najvažnije je da se ove bolesti na vreme otkriju jer je tada lečenje efikasno. Svaki dan kašnjenja smanjuje šansu za izlečenje”, rekla je prof. dr Vesna Jakšić.

Zahvaljujući razumevanju biologije bolesti šansa da se napravi značajna promena u životu ljudi sa očnim poremećajima nikada nije bila veća. Lečenje retinalnih oboljenja u Srbiji je u skladu sa evropskim standardima, ali u ograničenom obimu.

Naučnici trenutno razvijaju tehnologiju baziranu na veštačkoj inteligenciji koja se može koristiti za detekciju najranijih stadijuma bolesti kod ljudi koji i dalje dobro vide, ali su pod velikim rizikom od gubitka vida zbog starosti ili dijabetesa.