Danijel Sinani , dekan Filozofskog fakulteta, o delima koja su ga oblikovala
***
Knjige
Dela koja su me oblikovala verovatno su ona iz najranije mladosti.
Za 7. rođendan sam od roditelja dobio veliku Enciklopediju mitova i legendi sveta i člansku kartu Kluba ljubitelja knjige BIGZ, ali u to vreme sam gutao stripove – Marti Misterija, Dilan Dog i Alan Ford su bili najznačajniji.
Nemam knjigu kojoj bih se stalno vraćao, uvek ima nešto novo da se čita. Nakon faza u kojima sam voleo sve od mračnih dubina Dostojevskog do vrcavosti duha i narodne fantastike Gogolja, ali i Bulgakova i Harmsa, usledio je period kada sam imao vremena samo za antropološku literaturu.
Inače najviše čitam horor i triler – od Lavkrafta do Kronina i SF – od Asimova do Simonsa.
Registruj se i čitaj POTPUNO BESPLATNO Velike priče tokom praznika. Akcija traje od 25. decembra do 7. januara. Od Božića do Božića. Sve što ti treba je mejl!
Proteklu muzičku 2025. obeležili su plač i euforija na reunionu Oasisa i Radioheada, o Tejlor Svift pričaju i američki i srpski predsednik ali i prodavačice jaja na Kaleniću, žene i dalje dominiraju muzičkom scenom (Lady Gaga, Rosalia, Sabrina Carpenter...), ženske pop zvezde se ispovedaju o prekidu trudnoće ili raspadu braka i sve te psihoterapijske ispovesti ih dovode na prva mesta top-lista
Mit o američkim specijalcima (Delta) ada će biti samo još jači, jer su lično “otišli i rešili međudržavni rat lišavanjem slobode vrhovnog komandanta protivničke sile”
Đorđe Lebović je roman “Semper idem” počeo da piše početkom devedesetih godina kada se nad Jugoslavijom nadvilo novo zlo i rat. On će se 1992. preseliti u Izrael a vratiće se u Srbiju s padom režima Slobodana Miloševića. "Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije"...
Ni Top 10 na striming platformi Netflix više ne znači previše. Kejt Vinslet znači. Ali ne u ovom filmu. Više sreće drugi (rediteljski) put. Biće ga sigurno
Sagovornici Velikih priča, od Neleta Karajlića, Zorana Kesića i Uroša Đurića do Zorana Panovića i Snježane Banović, o omiljenoj pesmi iz diskografije Dugmeta
Ako pod pojmom „dobar film“ podrazumevamo ono što propisuju holivudski priručnici, onda „Gospodar prstenova“ to zaista nije. On je previše veliki, previše emotivan, ponekad gotovo drzak u ignorisanju konvencija modernog bioskopa. Upravo zbog toga, on nije samo „dobar film“ već remek-delo koje je definisalo eru
