Memoari (mrtvog) Zorana Đinđića: “Kakvu sam grandioznu budalu pravio od sebe”
Drugi deo feljtona: Neuspeli atentati, Limes, poslednji govor u Banjaluci, smotra ubica, odlazak na pregovore sa Legijom…
Memoari (mrtvog) Zorana Đinđića: Tri dana posle smrti…
Ekskluzivni feljton iz nove knjige Svetislava Basare "Đinđić: Memoari s onu stranu groba", u izdanju Lagune. Veliki serijal o atentatu, državi, javnosti i budućnosti koju Srbija nije dočekala. Feljton za Velike priče priredio Veljko Lalić
Kako se Beograd “odužio” patrijarhu Pavlu
Ne znam kakav je bronzani Pavle ostavio utisak na druge – ako je iko to i zagledao malo pažljivije – na mene je ostavio utisak nepopravljive beznadežnosti
Šta bi Pekić danas mislio o Vučiću?
96 godina od rođenja jednog od najvećih srpskih pisaca . Zašto Vučević ne citira Šešelja koji je pobedio Pekića na dopunskim izborima za Skupštinu Srbije 1991. u beogradskoj Rakovici?
Da li bi Tucović i Pekić danas bili “ustaše”?
Zamislite i ideološki neslične Dimitrija Tucovića i Borislava Pekića da se pojave u sadašnjoj Srbiji. Kako li bi prošli Moša Pijade i drugovi sa Kalemegdana? Ili kako bi tek prošla ona Đinđićeva „strela“ da je instalirana. 96 godina od rođenja jednog od najvećih srpskih pisaca
Zoran Đinđić i nedovršena država (i 25 godina kasnije)
Danas je 25 godina od izbora Zorana Đinđića za premijera prve demokratske Vlade od obnavljanja višestranačja. Gde je Srbija danas? Veliki esej Veljka Lalića o Zoranu Đinđiću
Kad predsednik šalje tajno pismo u Belu kuću…
Koštunica u Vašingtonu kao Alisa u zemlji čuda
Postoji li i dalje srpska slava?
Srbija je toliko ispolitizovana da nema teme koja čak i za slavskim stolom ne bi dovela do politike i podele na „ćacije“ i „blokadere“
I ja sam zapalio Vjesnikov neboder
Tu zgradu u Zagrebu su mrzili kao što mnogi kod vas mrze Halu 1 Beogradskog sajma, a s njom i sve one koje su se našle na putu Beograda na vodi
Svi citiraju oca Tadeja, svi misle negativno o svakome
Teško je u Srbiji naći ikoga pod šatrama u Guči, u svečanoj sali SANU, na estradi, u politici, kulturi, ko se u prigodnim situacijama neće pozvati na "Kakve su ti misli..."
“Ako ne bude dvesta hiljada – na***ali smo”
Sećanje na Peti oktobar, 25 godina kasnije, jednog od glavnih učesnika
16 loših prognoza za ovih 35 godina
... uključujući i onu kada sam za studentske proteste rekao "Ovo ne može dugo da traje"
U vreme otkazanih koncerata
Ovde kultura uglavnom nikada nije mogla da opstane i morala je da bude na neki način u zagrljaju sa državom. A kada su prvi ljudi države sumnjivi, onda su i umetnici koji su pristali na zagrljaj s vlastima – i festivali na kojima učestvuju – prokaženi i gubavi
Branio sam Jugoslaviju u Hagu
"Zastupao sam SRJ kod procesnih stvari, kod pitanja nadležnosti. Lično samu uveren da su ti sporovi bili na pogrešnom koloseku..."
Koga više čeka građanska Srbija?
Nedominantna, tzv. građanska elita, u svojoj pasivno-agresivnoj antipolitici računa sa nekim idealnim ljudima, operiše sa metafizičkim konceptima i moralnim panikama i – kao i njena sestra, dominantna Srbija – uvek teži nemogućem i nedostižnom
U stvari, Jugoslavija je napustila nas
Životna priča Vesne Stašičić, žene koja je iz pozorišta u Srbiji stigla u izbeglički kamp na severu Evrope
Kamo sreće da su studenti kao Dositej!
Dositej nikad nije igrao neku zapaženiju ulogu u srpskoj kulturi. Ako je ikakvu i igrao. Kamo sreće da jeste. Ali nije
Kada će nam mesec mart doneti vedriju budućnost?
Mart je nesumnjivo obeležio poslednjih osam decenija u postojanju Srba kao naroda i država u kojima je živeo. Svojom voljom ili voljom drugih. Najčešće u duetu obe
