Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, predsednik Tramp je održao trijumfalni govor. Čitavu deceniju nakon što je tokom predizborne kampanje obećavao da će nizati toliko pobeda da će nam „možda čak i dosaditi da pobeđujemo“, sada je izneo i spisak svojih uspeha: rešavanje osam ratova, akciju protiv Irana, tog „bliskoistočnog siledžije“, sporazum sa Danskom o Grenlandu i hapšenje Nikolasa Madura, koga je nazvao „odmetnutim diktatorom“. Ruku na srce, neke od ovih pobeda zaista jesu značajne – krhki ali važan mir u Gazi i Venecuela koja se, prvi put posle više od deset godina, polako kreće ka izborima.
Međutim, njegov govor razotkrio je i nešto sasvim drugo: sve upadljivije granice njegove moći u trenutku kada ulazi u završnicu mandata kao politički razvlašćen predsednik, suočava se sa strmoglavim padom popularnosti u anketama i mora da pregovara sa stranim liderima čiji će mandati trajati znatno duže od njegovog. Nekada najmoćnija i najnepredvidivija sila na međunarodnoj sceni, Tramp je prošao zenit svoje sposobnosti da iz korena uzdrma svetski poredak.
Dokazi o Trampovom sve slabijem uticaju vidljivi su u svim njegovim glavnim prioritetima: carinama, ratu sa Iranom i sprovođenju imigracionih zakona.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
