Šta Peking radi za Gazu?

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Septembarsko izdanje pogledajte OVDE.

Padobrani se polako spuštaju ka zemlji. Gomila juri prema mestima udara, tamo gde kontejneri puni humanitarne pomoći konačno dotiču tlo. Uzvikujući od radosti, osoba koja snima kreće i sama ka ovom obilju koje je palo s neba… U maju prošle godine, jedan snimak proširio se kao požar internetom. „Dok Evropska unija nastavlja da šalje oružje cionističkoj vladi, Kina izbacuje iz aviona hranu i lekove za Gazu“, komentarisao je jedan korisnik platforme X (10. maj 2025). Napokon, Peking u pomoć Palestincima! Nažalost, informacija je bila lažna. Kada su to otkrili, brojni posmatrači ponovo su se zapitali: zašto Kina ništa ne preduzima?

Ali, da li je ta ocena neaktivnosti utemeljena? Nakon masakra od 7. oktobra 2023, Tel Aviv je zahtevao da se napad Hamasa kvalifikuje kao „teroristički“. Peking je to odbio. Dana 22. februara 2024, pravni savetnik kineskog ministarstva spoljnih poslova Ma Šinmin govorio je pred Međunarodnim sudom pravde. „Izraelsko-palestinski sukob ima svoj uzrok u dugotrajnoj okupaciji palestinskih teritorija“, izjavio je on, da bi potom opravdao oružanu borbu: „U ostvarivanju svog prava na samoopredeljenje, upotreba sile od strane palestinskog naroda kako bi se odupro stranom ugnjetavanju i stvorio nezavisnu državu predstavlja neotuđivo pravo čvrsto utemeljeno u međunarodnom pravu.“ Od početka masakara koje izraelska vojska čini u palestinskoj enklavi, Kina je podržala sve rezolucije Ujedinjenih nacija koje su zahtevale prekid vatre. U julu 2024. čak je bila i pokrovitelj sporazuma između četrnaest palestinskih frakcija, uključujući Fatah i Hamas, radi formiranja „vlade jedinstva“ u Gazi po završetku sukoba. Godinu dana kasnije, Peking je učestvovao na međunarodnom samitu koji je Grupa iz Haga (Južna Afrika, Bolivija, Kolumbija, Kuba, Honduras, Malezija, Namibija i Senegal) organizovala u Bogoti kako bi se „prešlo sa reči na dela u dosijeu pod nazivom Gaza i okončala nekažnjivost koju Izrael uživa na međunarodnoj sceni“.

Mao priznaje PLO još 1965.

Da, ali… Na kraju tog susreta, Peking nije potpisao završno saopštenje kojim su se najavljivale konkretne mere, među njima i obaveza da se „spreči isporuka ili transfer oružja, municije, vojne opreme, vojnog goriva i robe dvostruke namene u Izrael“. Iza svojih velikih deklaracija, Kina nastavlja trgovinu sa Tel Avivom. Ona je drugi ekonomski partner Izraela, odmah posle Sjedinjenih Država, i prvi izvor njegovog uvoza. Od 2021. godine, lučki operater Shanghai International Port kontroliše i jedan automatizovani kontejnerski terminal u Haifi. Takav adut je svakako mogao omogućiti azijskom gigantu da ima veći uticaj na tekući sukob. Za Elija Fridmana, profesora na univerzitetu Kornel, ovaj stav pokazuje da „oslobođenje Palestine nije predmet iskrenog i solidarnog interesa Kine“. Ako licemerje nije strano međunarodnim odnosima, taj ključ tumačenja ipak nije dovoljan da objasni evoluciju kineskog stava, koji je prešao od antikolonijalnog internacionalizma u prvim godinama Narodne Republike (1949) do „neaktivnosti“ koja joj se danas prebacuje.

„Izrael i Formoza [Tajvan] baze su imperijalizma u Aziji“, izjavio je Mao Cedung u martu 1965. pred delegacijom Organizacije za oslobođenje Palestine (PLO), koju Kina priznaje kao prva nearapska zemlja. „(…) Oni su stvorili Izrael za vas i Formozu za nas“. Pet godina ranije, Sjedinjene Države su postavile nuklearne rakete na azijskom ostrvu. U to vreme, Kina je ohrabrivala antikolonijalne oružane borbe. Palestina je uživala tu podršku.

Međutim, stav Pekinga se ublažava, što ilustruje susret između američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Henrija Kisindžera i kineskog premijera Džoa Enlaija 1973. godine. Nezamisliv deceniju ranije, taj susret označio je zaokret: bivši neprijatelji približili su se, vođeni zajedničkom odbojnošću prema Moskvi. Dve godine ranije, Generalna skupština UN omogućila je da Narodna Republika Kina zameni „Republiku Kinu“ (Tajvan) u njenim redovima. A 1972. Ričard Nikson postao je prvi američki predsednik koji je posetio Peking. Kako bi olakšala ovo transpacifičko otopljavanje, Kina je ublažila svoj antiimperijalistički diskurs. Ipak, njena linija u vezi sa Izraelom ostaje nepromenjena: Peking neće uspostaviti diplomatske odnose sa Tel Avivom sve dok ta zemlja „ne vrati teritorije koje je nasilno prisvojila“, insistirao je Džou pred Kisindžerom.