Srbija i EU: Kako je nastao srpski diplomatski ćorsokak

Spoljna politika zvaničnog Beograda polazi od tri pretpostavke bazirane mnogo više na priželjkivanjima i samouveravanjima nego na realnim osnovama. Reč je o uobičajenom trendu u zemljama sa hibridnim režimima u kojima lideri, što su duže na vlasti, to čvršće veruju u vlastitu propagandu negirajući ili boreći se protiv realnosti.

Prva pretpostavka je da će Nemačka, sa novom vladom Fridriha Merca, zaustaviti proces proširenja EU na Zapadni Balkan i na taj način sprečiti da Srbija ostane jedina država u regionu van EU ili sa blokiranim procesom pristupanja. Druga se bazira na narativu da će po zaustavljanju ruske invazije na Ukrajinu biti brzo obnovljene poslovne veze i da će EU i njene članice nastaviti “business as usual” sa Rusijom, posledično odnos Beograda sa Moskvom biće mnogo manje problematičan nego što je sada. Treća previđa konsolidaciju odnosa između Kine i SAD koji bi režimu u Srbiji omogućio da nastavi sebe i dalje da predstavlja kao najboljeg prijatelja Pekinga i Vašingtona i da nastavi multivektorsku spoljnu politiku.

Pomenute hipoteze vode u ćorsokak i smanjuju manevarski prostor Srbiji jer kako reče Abraham Linkoln: “Možete da varate sve ljude neko vreme kao što možete neke ljude da varate sve vreme, ali ne možete sve ljude da varate sve vreme.”