Ne znam ni sama kako sam saznala za požare koji su obuhvatili Južnu Kaliforniju. Tek pre nekoliko dana, mama i ja smo se dogovorile da prilikom njene posete zajedno odemo u San Dijego. Moj plan je bio da ovog proleća odem u Los Anđeles, moj omiljeni grad. El – Ej, grad anđela, sa jednom palmom koja preti i smeje se svim pridošlicama u grad na Pacifiku. Skorene žvake na trotoarima Holivud Bulevara. Još malo pomfrita sa kečapom na ulazu u Venis Bič i jedna vožnja autobusom do Malibua. Los Anđeles: jedini grad u kom sam se osetila slobodno. Los Anđeles: nikada odmakao od sedamdesetih iako se uvek galopirajući približava milenijumu.
Ili Los Anđeles: zaspao na početku milenijuma, kad je bio najveći i najlepši u svom sjaju. Šta sad vredi Holivud? Šta sad vredi onaj veliki znak ako je sve što je od njega ostalo pepeo oko kog se nadvija plamen poput strašnog suda?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
