Pre četvrt veka, u godini velikog jubileja, papa Jovan Pavle II je uvodio, gotovo trijumfalno Katoličku crkvu u 21. vek i treći milenijum. Optimizam i vera u bolje sutra su pulsirali dobrim delom sveta, ne samo katoličkim. Danas, nakon smrti pape Franje sve češće i jače se čuju trube apokalipse.
Iza pape Bergolja ostaje Crkva rastrzana između Zapada u čijim nedrima je nastala i razvila se i takozvanog “globalnog juga”, gde raste broj katolika, ali nedovoljno intezivno i brzo kao protestanata ili muslimana. Rimokatolička crkva se ne snalazi najbolje i ozbiljno rizikuje šizme na raznim meridijanima, od Nemačke i SAD do Brazila i afričkih zemalja.
Papa Franja za 12 godina stolovanja na tronu Svetog Petra nije posetio Španiju, Nemačku, Veliku Britaniju. Francusku je posetio tri puta, ali je u širokom luku zaobilazio Pariz, čak i kada je svečano otvorena Bogorodična crkva nakon restauracije. Ali je zato žarko želeo da poseti one koje nije mogao: Rusiju i Kinu. Moguća poseta Ruskoj Federaciji je stavljena ad akta posle napada Rusije na Ukrajinu dok katoličkom poglavaru nisu pomogle ni srceparajuće poruke Si Đinpingu.
Iskoristite veliku letnju akciju i čitajte Velike priče
VELIKA LETNJA AKCIJA
MESEC DANA ČITAJTE BESPLATNO
Klikni OVDE
Već imate nalog? Ulogujte se
