Pre četvrt veka, u godini velikog jubileja, papa Jovan Pavle II je uvodio, gotovo trijumfalno Katoličku crkvu u 21. vek i treći milenijum. Optimizam i vera u bolje sutra su pulsirali dobrim delom sveta, ne samo katoličkim. Danas, nakon smrti pape Franje sve češće i jače se čuju trube apokalipse.
Iza pape Bergolja ostaje Crkva rastrzana između Zapada u čijim nedrima je nastala i razvila se i takozvanog “globalnog juga”, gde raste broj katolika, ali nedovoljno intezivno i brzo kao protestanata ili muslimana. Rimokatolička crkva se ne snalazi najbolje i ozbiljno rizikuje šizme na raznim meridijanima, od Nemačke i SAD do Brazila i afričkih zemalja.
Papa Franja za 12 godina stolovanja na tronu Svetog Petra nije posetio Španiju, Nemačku, Veliku Britaniju. Francusku je posetio tri puta, ali je u širokom luku zaobilazio Pariz, čak i kada je svečano otvorena Bogorodična crkva nakon restauracije. Ali je zato žarko želeo da poseti one koje nije mogao: Rusiju i Kinu. Moguća poseta Ruskoj Federaciji je stavljena ad akta posle napada Rusije na Ukrajinu dok katoličkom poglavaru nisu pomogle ni srceparajuće poruke Si Đinpingu.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
