Ko pogoršava ekonomsku krizu na Kubi?

Piše Majlis Kider, novinarka. Tekst je objavljen u  Le monde diplomatique na srpskom. Sadržaj novog broja potražite na sajtu LMD-a

***

Svađa izbija u aveniji Karlos III, jednoj od velikih arterija Havane. Gungula iznenada nadjačava regeton koji nemilosrdno izbija iz zvučnika nasred trotoara. Pod zagušljivom vrućinom, pedesetak ljudi bori se da bi osiguralo sebi mesto u redu za čekanje, dok nekolicina neprimetno pokušava da dobije nekoliko mesta. Koji je ulog? Uzeti, dok se zalihe ne iscrpe, jedan paket od pet kobasica koji je ovde na prodaju, što je na Kubi već nekoliko godina pravo blago. Migel, profesor nuklearnog inženjerstva na fakultetu u Havani, čeka svoje kobasičice, kako ih Kubanci nazivaju. „Zarađujem 3700 kubanskih pezosa mesečno [okvirno 30 evra]. Platiću 90 pezosa za ove kobasice. Čekanje bi moglo da potraje sat ili dva. To je naša svakodnevnica.“ On otvara svoju potrošačku korpu. „Upravo sam kupio 500 grama pirinča, pasulj, jedan plavi patlidžan, jedan krastavac, tri crna luka, dve čili paprike i tri zelena limuna. Platio sam 968 pezosa, četvrtinu moje plate. A jedva da će mi trajati tri dana.“

Dovoljno je podići glavu da bismo videli kako se nad nama nadvija veličanstvena crveno-zelena građevina, na kojoj je velikim slovima izloženo: „PLAZA CARLOS III“. Na ulazu u ovaj tržni centar nema reda. Nekoliko ljudi prolazi kroz hodnike, između atrakcija za decu, parfimerija, opreme za domaćinstvo, cipela. No većini Kubanaca su ove cene obeshrabrujuće, u zemlji gde minimalna plata iznosi okvirno 2100 kubanskih pezosa (17 evra): flašica šampona košta 540 pezosa (4,5 evra), patike 4000 pezosa (33 evra), a kesa za odlaganje rublja 850 pezosa (7 evra).

Već tri godine redovi, nemaština i inflacija udešavaju svakodnevni život Kubanaca. Potreseno pojačanjem američkih sankcija, političkom nestabilnošću u Venecueli – svojoj glavnoj finansijskoj podršci do sredine desetih godina 21. veka – i virusom Covid-19, ovo ostrvo prolazi kroz jednu od najvećih kriza u njegovoj skorašnjoj istoriji. Zavisna od turizma, a primorana da tokom pandemije zatvori svoje granice od 1. aprila do 15. novembra 2020. godine, Kuba se suočila sa padom svog BDP-a za 11%. Uprkos oporavku (krajem juna 2023, Kubu je posetilo 1,6 miliona putnika od početka godine), njena privreda izgleda kao polje ruševina. Upravo u ovom kontekstu je nepovoljno to što je vlada odlučila da učini takvu ekonomsku drskost da sprovede jednu od velikih reformi koje je obećao Raul Kastro, predsednik od 2006. do 2018. godine: monetarno ujedinjenje na ostrvu koje je dugi niz godina imalo dve različite valute. Započet 1. januara 2021. godine, ovaj proces – koji bi čak i u idealnoj situaciji zadavao glavobolje – pogoršao je ekonomski haos, koji je prvobitno orkestrirao Vašington.