Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatiku na srpskom.
PIŠE: Moris Lemuan
PREVOD: Milanka Vorkapić Stojanović
Dvadeseti avgust, 22 sata. Mračna noć nad Gvajakilom ‒ „Biserom Pacifika”, ekonomskom prestonicom Ekvadora. Sa televizijskih ekrana je upravo saopštena vest. Kandidatkinja levice, Luisa Gonsales, iz pokreta Građanska revolucija (RC), osvaja prvi krug predsedničkih izbora (33,61% glasova). Sin multimilionera magnata koji se bavi trgovinom bananama, poslovni čovek Daniel Noboa (Nacionalna demokratska akcija, ADN), suočiće se s njom u drugom krugu (23,47%).
Uzavrela atmosfera, izrazi radosti, vatrometi – uzvikivanje uobičajenih fraza, urlanje slogana? Ništa od svega toga! Ipak, vreme je blago, skoro toplo. Vreme da se defiluje u povorci i slavi ako pripadate pobedničkom taboru. Nigde nikog! Nikog, osim šezdesetak pristalica Noboe okupljenih pod baricom svetlosti ispred hotela na Dvanaestoj aveniji, duž Malekona ‒ šetališta koje ide duž obala reke Guajas. U centru, oko Plaza San Fransisko ili parka Sentenario, miču se samo grupe prosjaka koji pogrbljeni na trotoarima ulica s kolonadama utonulim u mrak izazivaju strah. Nema ni duše oko Palasio Munisipal, gradske uprave kojom ipak rukovodi RC. Mesto na samom kraju sveta, „strah nad gradom”, „luka teskobe”… Nejasna slutnja koja se javlja: možda bi bilo bolje ne zadržavati se. Tu odluku sledećeg dana podržava i jedan od naših sagovornika koji podižući obrve kaže: „Lutati, sam, noću? Nikako! Vrlo je opasno izlaziti iz kuće.”
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
