Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatiku na srpskom.
PIŠE: Moris Lemuan
PREVOD: Milanka Vorkapić Stojanović
Dvadeseti avgust, 22 sata. Mračna noć nad Gvajakilom ‒ „Biserom Pacifika”, ekonomskom prestonicom Ekvadora. Sa televizijskih ekrana je upravo saopštena vest. Kandidatkinja levice, Luisa Gonsales, iz pokreta Građanska revolucija (RC), osvaja prvi krug predsedničkih izbora (33,61% glasova). Sin multimilionera magnata koji se bavi trgovinom bananama, poslovni čovek Daniel Noboa (Nacionalna demokratska akcija, ADN), suočiće se s njom u drugom krugu (23,47%).
Uzavrela atmosfera, izrazi radosti, vatrometi – uzvikivanje uobičajenih fraza, urlanje slogana? Ništa od svega toga! Ipak, vreme je blago, skoro toplo. Vreme da se defiluje u povorci i slavi ako pripadate pobedničkom taboru. Nigde nikog! Nikog, osim šezdesetak pristalica Noboe okupljenih pod baricom svetlosti ispred hotela na Dvanaestoj aveniji, duž Malekona ‒ šetališta koje ide duž obala reke Guajas. U centru, oko Plaza San Fransisko ili parka Sentenario, miču se samo grupe prosjaka koji pogrbljeni na trotoarima ulica s kolonadama utonulim u mrak izazivaju strah. Nema ni duše oko Palasio Munisipal, gradske uprave kojom ipak rukovodi RC. Mesto na samom kraju sveta, „strah nad gradom”, „luka teskobe”… Nejasna slutnja koja se javlja: možda bi bilo bolje ne zadržavati se. Tu odluku sledećeg dana podržava i jedan od naših sagovornika koji podižući obrve kaže: „Lutati, sam, noću? Nikako! Vrlo je opasno izlaziti iz kuće.”
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
