Kad Ukrajinci napišu “Спасибо сербам”

Vruće leto u ravnicama Ukrajine i po meteo-podacima i simbolično jer svaki dan pljušte hiljade granata. Ukrajinci nisu pokolebani gubicima i nastavili su dalje da pritiskaju rusku odbranu i da se trude da slome neku od jedinica rezerve, onih brigada i pukova koji su formirani na brzu ruku od mobilisanog kadra i nešto malo oficira. Takvi sastavi su slaba tačka na ruskoj strani, ali pred položajima “mobika” su duboka i široka minska polja, a iza njih još mina u ešeloniranoj odbrani. Ukrajinska navala ne prestaje. Pokušava se sa vodom-četom pa pomalo se pomeri linija za 250-300 metara, ali drže se tamo gde izađu na nove položaje. Težište su i dalje borbe oko sela Pjatihatka, osnovni pravac od Orehova ka Tokmaku gde su ukrajinske brigade ostale bez puno natovske tehnike i na istoku od Vremevke po dubini u smeru Staromlinovke.

Da vidimo, ko tvrdi da je pre rata znao za ta mesta? Prosečan dobro informisan Srbin znao je za onih par velikih gradova – Kijev, Harkov i Odesu. Sada ko se zanima za situaciju na frontu mora da gleda na Guglu sitne razmere i traži gde su sada ta sela koja su glavna vest. Bavi se geolociranjem ruski istraživački tim Lostarmour i oni se trude da svakog meseca približno ustanove pomeranja na frontu. Njihov izveštaj za jun kaže da je rezultat svih onih juriša ukrajinskih mehanizovanih četa ojačanih tenkovskim i inžinjerijskim vodovima zauzeti prostor od samo 92 kvadratna kilometra. Radi se o nekoliko sela i nešto polja i drvoreda koji su karakteristični za tamošnji pejzaž. To su zasadi za zaustavljanje erozije koji sada ocrtavaju linije puteva gde se vode borbe i svako ko se pozabavio ukrajinskim ratom navikao je na snimke tih šumaraka. U njima su zakloni, prikriva se tehnika, ali gine kada protivnički dron uoči gde su zakloni ili neka samohotka.

Rusi su izašli na nove odbrambene položaje na nekim mestima i ostavili su malo prostora, pošteno preoranog granatama. U celini taj komad se čini nebitnim kada se poredi sa procenjenih 96.370 kvadratnih kilometara Ukrajine koje sada drže Rusi. Ukrajinci tokom jula neće odustati i pored žege, i informacije sa terena kažu da se premeštaju pojačanja. Osnovno sredstvo prevoza je tradicionalno – železnica. Blizu fronta prevoze se tenkovi i ostala borbena tehnika i zatim raštrkani na vodove kreću ka frontu; ide se dalje na prvu liniju i pokušaje prodora po čitavom ratištu od Hersonske oblasti pa u velikom poluluku do Bahmuta (sada Ukrajinci kao pre neki mesec “muzikanti” pokušavaju da poluokruže grad) i Kremne i područja oko reke Oskol.