Još jedna priča o švedskom standardu

S vremena na vreme, po raznim ovdašnjim portalima se – između vesti o Trampu, prepucavanju vlasti i opozicije i o tome šta doručkuje Đokovićev pas na dan finala Vimbldona  – provuku i naslovi tipa: “Srbija jedina evropska zemlja sa zadimljenim restoranima”, ili “Više od trećine odraslih u Srbiji puši cigarete”. Ili “Da li će biti usvojen najavljeni zakon o zabrani pušenja na javnim mestima”.

“Od nečega mora da se umre”, prokomentarisao bi onda u društvu neki zakleti pušač dok trese toranj pepela sa svoje cigarete. Na to će se neko nadovezati: “Znam ja čoveka, propušio za vreme okupacije, evo ga sada 95 godina ima, živ i zdrav. Nikad se to ne zna”. Tu bi se odmah našao i “ideološki” neistomišljenik prve dvojice: “Ma ja bih to sve zabranio, kao u Evropi”, na šta bi se nadovezao i neki večiti cinik: “I mi u nečemu da budemo u vrhu Evrope”.

Da je duvan kao proizvod duboko ukorenjen u našu kulturu – mnogo podrobnije od vesti ispod bombastičnih naslova i propratnih diskusija u društvu kojima smo svi makar nekad prisustvovali  – govori gotovo svaka studija koja se dohvati ove teme, a čije mape i grafikoni tradicionalno najtamnijim nijansama označavaju zemlje Balkanskog poluostrva. Srbija je, reći će iste te studije, u samom vrhu evropskih zemalja sa najvišim procentima pušačke populacije sa oko 39 odsto odraslih na dnevnom nivou.

U pokušaju da se dekonstruišu uzroci ovih brojki (ili da se za njih pronađe opravdanje) ljudi su razvijali različite teorije, pa se tako često može čuti čuvena priča da su Turci nakon viševekovnog bivstvovanja na ovim prostorima, osim sarmi i baklava, balkanskim narodima ostavili i naviku za pušenjem koja se održala sve do danas. Ovaj istorijski argument će, međutim, pasti u vodu čim se malo zagrebe po prošlosti zemalja u kojima duvan takođe ima široku kulturnu zaleđinu, a koje će uprkos tome veoma uskoro dostići „smoke free” status.

Kada ostavimo pošalice, opravdanja i teorije po strani, ostaje činjenica da je stopa pušača u uskoj korelaciji sa stopom oboljevanja od najtežih respiratornih bolesti. Dakle, ostaje ozbiljan problem za koji su potrebna još ozbiljnija rešenja.

Istorija duvana kao istorija Evrope

Kada već govorimo o tradiciji, prve listove duvana u Evropu, još na pragu 16. veka doneli su Kristofer Kolumbo i njegov sin Dijego, vraćajući se sa najranijih prekookeanskih ekspedicija, nakon čega se ta novotarija vrlo brzo proširila po mnogim trgovačkim lukama širom zapadnog Mediterana.

Evropska aristokratija zaljubila se u egzotični list kada je koju deceniju kasnije francuski poslanik u Lisabonu Žan Niko (po kome su kasnije nazvali supstancu nikotin) navodno izlečio migrenu mladog kralja Fransoe Drugog – a u Švedskoj se može čuti i legenda da je on izlečio kraljicu (Katarinu Mediči) –  pomoću sitno izmrvljenog duvana koji se unosio nazalno. Pariz je već tada bio grad trendova, pa je ušmrkavanje duvanskog praha ubrzo postalo ritual na svim evropskim dvorovima. Verovalo se tada da prah ima lekovita svojstva, mada su ga najviše koristili iz zadovoljstva. I kao statusni simbol, naravno.

A onda je došlo vreme kada su statusni simboli dvorjana poprimili neko novo značenje. Krv je potekla ulicama istog tog Pariza u proleće 1789. godine. Na njenim talasima stvorena je Prva francuska republika, i što je još važnije, ukinuta apsolutna monarhija, pa posledično tome, sve što se dovodilo u vezu sa starim poretkom, pa i sam duvan u prahu, više nije bilo u modi.

Za to vreme, preko Lamanša se zahuktavala još jedna revolucija, manje krvava, ali podjednako ključna za stvaranje sveta u kojem danas živimo. Stari kontinent se upoznaje sa mašinskom proizvodnjom, stvara se novi društveni sistem i nove klase. I nova potreba da se duvan istakne kao simbol. Industrijalci u crnim odelima i lakovanim cipelama odjednom preplavljuju gradove, jure od fabrike do fabrike, nadziru radnike, sklapaju dogovore, trguju. I sve to dok u zubima imaju zadenutu cigaretu.

Cigarete su se, međutim, širile Evropom neujednačenom dinamikom. Kako su se našle na rubu epicentra ranog industrijskog razvoja, skandinavske zemlje (čiju su privredu i dalje pretežno držali zemljoradnici), počele su da grade svoju duvansku kulturu, paralelno sa glavnim facama tadašnjeg Starog kontinenta. Švedska kruna je uvidela potencijal prekookeanske biljke i podsticala poljoprivrednike da je uzgajaju (više od trećine površine Stokholma je u jednom momentu bilo pod plantažama duvana), mada cigarete nisu odmah ušle u masovnu upotrebu. Razlozi su bili i praktični, kuće su se uglavnom pravile od lako zapaljivih materijala, tako da su opasnosti od pušenja bile daleko očiglednije nego danas. Tada se uvode i prve restrikcije od strane države.

Tako su Šveđani od početka 19. veka, a mnogo pre Klinta Istvuda u Leoneovim vesternima, počeli da koriste duvan oralnim putem – snus. Najpre je to bio sirovi produkt, nalik na gromuljice zemlje, koji bi se držao ispod gornje usne otprilike pola sata, dok ne izgubi svojstva. Ovaj proizvod polako je pronalazio svoje mesto u svakodnevici većine Šveđana.

Kako postati “smoke free”

Istorija duvana je u stvari istorija čitave Evrope, ne samo evroazijske međe kako to često pomislimo, i kao što smo već apsolvirali, duvan je neraskidivo vezan za sve društvene poretke koji su se smenjivali na svetskoj istorijskoj sceni. Zato i ne čudi da je švedska kultura konzumiranja ove američke biljke čekala na red skoro dve stotine godina, da bi se tek danas, kada je svest o štetnosti cigareta nikada veća, nametnula kao pravac u kojem industrija može videti svoju budućnost.

U međuvremenu su, početkom 20. veka, švedskim tržištem zavladale cigarete. Muževni ritual držanja duvana ispod gornje usne zamenjen je još muževnijim ritualom pušenja. Duvan odjednom počinju da koriste i žene, u svetlu borbe za ravnopravnost, cigareta je bila značajan simbol. Tradicionalni, “švedski” način oralnog konzumiranja duvana je bio u drastičnom padu, a cigarete su sve do sredine šezdesetih održavale stabilnu tendeciju rasta. Sve dok 1964. godine u Americi nije objavljena do tada najsveobuhvatnija studija o štetnom uticaju duvanskog dima po čovekovo zdravlje.

Bila je to velika stvar u čitavom svetu. Po prvi put, javnosti su predstavljeni opipljivi dokazi koji su potkrepili do tada nedovoljno ubedljive sumnje lekara. U Švedskoj, koja za sobom ima dugu tradiciju konzumiranja duvana na drugačiji način, javno mnjenje se lako okrenulo protiv pušenja. Nacionalni odbor za zdravlje je 1976. godine drastično povećao porez na cigarete i uveo obavezu da se na paklice nalepe zdravstvena upozorenja. Presudni trenutak dogodio se 1973. kada je lansiran “snus” u novom obliku pakovan u male kesice, koji je za razliku od “zemljanog” duvana bio čistiji i praktičniji za korišćenje.

Danas, oko 20 odsto Šveđana svakodnevno koristi duvan, što je, istina, samo tri odsto manje od proseka EU. Međutim, tek nešto manje od šest odsto njih konzumira duvan u obliku cigarete, dok ostatak koristi snus, oralni proizvod koji sadrži duvan ili nikotinske vrećice, koje sadrže samo nikotin, ali ne i duvan. Svega pola veka nakon što su Šveđani okrenuli leđa cigaretama i vratili se tradicionalnim duvanskim navikama, ova skandinavska zemlja našla se na korak od “smoke free” društva.

“To je veličanstveni rezultat na koji smo svi jako ponosni”, kaže mi jedan od najcenjenijih švedskih lekara, doktor Anders Milton, tokom neobaveznog razgovora sa novinarima iz Srbije. “Veoma je važno istaći da su sami građani odlučili da naprave promenu, država tome nije mnogo doprinela. Ljudi su sami shvatili koliko je duvanski dim štetan za njihovo zdravlje, i odlučili da se okrenu alternativi.”

Čitava ova priča jeste lepa i inspirativna, međutim, nameće se logično pitanje: Koja je poenta tranzicije sa respiratornog na oralno unošenje nikotina, ako će se on svakako unositi u približno istom obimu, samo na drugi način?

Dugo se verovalo da je teza da će korišćenjem snusa i nikotinskih vrećica ljudi možda manje obolevati od plućnih, ali više od bolesti usne duplje i grla – utemeljena. Kako je vreme odmicalo, istraživanja su pokazala tendenciju smanjenja stope obolevanja od raka, i to ne samo kada se govori o plućima, nego i o drugim kritičnim tačkama za unos nikotina. “Global Cancer Observatory” je objavio statističke podatke po kojima Šveđani imaju najnižu stopu obolevanja od “pušačkih bolesti” u EU.

Prema podacima švedskog Nacionalnog odbora za zdravlje, od 1980. do 2020. godine, slučajevi raka pluća, usne duplje i probavnog trakta su se gotovo prepolovili, a kriva koja to pokazuje verno prati onu koja meri tendenciju smanjenja pušačke populacije. U prilog tezi da između dva trenda postoji povezanost, govore rezultati do kojih je došla Međunarodna agencija za istraživanje raka (agencija u sklopu Svetske zdravstvene organizacije) koji kažu da žene u Švedskoj – inače, veći konzumenti cigareta nego muškarci – češće obolevaju od raka pluća nego muškarci. Razlog je jednostavan, žene su nastavila da puše cigarete, dok su muškarci masovno prešli na snus. Sa pojavom nikotinskih vrećica, koje ne sadrže duvan, bele su boje, pa deluju čistije i elegantnije i Šveđanke počinju da prelaze na ovaj način konzumiranja nikotina, što utiče na dodatno smanjenje incidence razboljevanja u ovoj zemlji

Doktor Milton objašnjava ovaj fenomen time da nikotin sam po sebi nije štetan, da on ne izaziva kancer, već da postoji “pregršt štetnih materija u papiru i duvanu koje se pri sagorevanju oslobađaju i unose u pluća i kasnije u krvotok”.

Izazovi nove epohe

Pošasti savremenog sveta naterale su čoveka da – po ko zna koji put – preispita mnoge premise na kojima je izgradio civilizaciju. Klimatske promene, kao univerzalna pošast iznad svih drugih pošasti, naterale su ga da ih preispituje sve brže, jer je vremena sve manje. Mnoge industrijske grane polako prolaze kroz zelenu tranziciju, u čijem se centru (makar načelno) nalazi briga o životnoj sredini i čoveku kao njenom neodvojivim delu. Poput nekih ranijih globalnih tektonskih pomeranja o kojima je bilo reči, i ova će nesumnjivo prodrmati kulturu konzumiranja duvana, što se već neko vreme dešava u Švedskoj.

Švedska kompanija Swedish Match, najzaslužnija je što je snus, a kasnije i nikotinske vrećice, postigao tako zapažene rezultate i postao jedan od globalno najprepoznatljivijih brendova te zemlje. Uvidevši u kom smeru se mnoge oblasti industrije kreću, jedna od vodećih duvanskih kompanija u svetu Philip Morris International kupila je veliki udeo u kompaniji Sweedish Match 2022. godine, sa namerom da posveti veću pažnju tradicionalnim švedskim proizvodima koji imaju potencijal da u godinama koje dolaze zauzmu važno mesto u duvanskoj industriji.

“Philip Morris International trenutno prolazi kroz zanimljivu tranziciju – sa cigareta ka ‘smoke free’ svetu. To je upravo put koji je Sweedish Match prošao pre 25 godina. Mi smo se okrenuli alternativama, a PMI nam se obratio i rekao ‘prošli ste kroz sve to, molim vas, pomozite i nama na tom putu'”, opisao je tu saradnju potpredsednik kompanije Swedsih Match zadužen za odnose sa javnošću Patrik Hildingson.

Evropska unija, međutim, i dalje zabranjuje snus na svojoj teritoriji zbog studija koje su ranije pokazivale štetne efekte oralne konzumacije nikotina, bez obzira što su ti rezultati kasnije dovedeni u pitanje. Bio je to i kamen spoticanja kada je Švedska 1995. pristupala EU, pa se na kraju ipak došlo do nekakvog kompromisa time što je Švedskoj dozvoljeno da koristi snus unutar svojih granica.

Upravo je Sweedish Match 2014. godine predstavio ZYN nikotinske kesice, neku vrstu modernijeg i čistijeg oralnog proizvoda od snusa koji koristi ekstrakt nikotina, čime je prisustvo štetnih materija smanjeno na minimum. Ovaj suštinski neduvanski proizvod nije imao istu sudbinu kao snus, tako da se može naći u zemljama EU, mada je najpopularniji u Sjedinjenim Državama.

Uskoro će se ZYN biti predstavljen i na srpskom tržištu, što bi s obzirom na naše navike (da se ne vraćamo sad na one po nas mračne studije) bio veliki korak u dobrom smeru. Možda bi onda, u neko dogledno vreme, naša družina sa početka ove priče imala jednu temu manje za razgovor. Da makar nešto od tog čuvenog „švedskog standarda” konačno vidimo i kod nas.