Izrael dobija spoljni rat, ali bi mogao da ga izgubi kod kuće. Taktički izraelska vojska i obaveštajne službe vraćaju izgubljeno poverenje, ali ultrareligiozno nacionalističko krilo izraelskog društva podriva laičko ustrojstvo države i dovodi u pitanje njen opstanak. Zemlja koju je zamislio otac cionizma Teodor Hercl i koju su stvorili Ben Gurion, Golda Meir, Moše Dajan mogla bi da nestane brže nego što i najpesimističniji scenariji predviđaju.
Opstanak jedine funkcionalne demokratije i pravne države na Bliskom i Srednjem istoku ne mogu da ugroze suštinski Iran, Turska ili arapske komšije. Mnogo veću realnu opasnost predstavljaju snage koje žele da pretvore Izrael u teokratsku državu sa bliskoistočnim pečatom i po cenu građanskog rata. Više nije aktuelno pitanje “Kuda ide Izrael?”, postavljano u prvim godinama njegovog postojanja, već “Ko je Izrael?”.
Jevrejska država nezaustavljivo klizi ka istoku, na kome se, istini za volju, već geografski nalazi i kome kulturno i svetonazorno pripada većina njegovih današnjih stanovnika. Sudbina jevrejske države nije u rukama potomaka osnivača Aškenaza, Evropljana i laika, već Jevreja koji su došli posle proglašenja nezavisnosti, pretežno Sefarda iz arapskih država i Persije, i ultraortodoksnih Jevreja.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
