Od nastanka Sjedinjenih Američkih Država u Vašingtonu imaju porok da se sete Grenlanda samo kada su bezbednosno ugroženi. Tako je bilo u XIX veku, kada je pretnja bila Velika Britanija, zatim u prvoj polovini XX veka, kada je Nemačka izrasla u planetarnu silu, u drugoj polovini prošlog stoleća Grenland je bio u fokusu zbog Sovjetskog Saveza, a na početku novog milenijuma najveće planetarno ostrvo je u fokusu zbog Kine i donekle Rusije.
Grenland nije imao bolji status ni na Starom kontinentu, naprotiv. Kilski sporazum iz 1814. godine je veoma indikativan za našu priču. Kraljevina Danska je stala uz Napoleona početkom XIX veka i, kada je Bonaparta izgubio rat protiv združenih snaga Rusije, Prusije i Velike Britanije, i Danci su morali da plate cenu pogrešnog izbora.
Danska je izgubila Norvešku (prešla je u švedski posed), ali nikoga nisu interesovali Grenland, Island i Farska ostrva, tako da su ti posedi ostali u vlasništvu danske krune.
Island će tek 1944. godine dobiti nezavisnost, dok su Grenland i Farska ostrva i dalje deo Kraljevine Danske, koja je umesto dekolonizacije igrala na kartu široke autonomije, zadržavajući i Nuuk i Toršavn u svom naručju.
Nema sumnje da bi “veliki sever” i dalje bio ignorisan od velikih, kao u svim prethodnim vekovima, da nije došlo do konvergencije nekoliko elemenata koji su ga pretvorili u jedan od “pupaka planete”: klimatske promene i otopljavanje, plovnost Severnog ledenog okeana, uspon Kine kao planetarne sile i izazivača Amerike, padanje Rusije u zagrljaj Kine, bogata nalazišta retkih minerala i metala, izuzetna geografska predispozicija Arktika u komunikaciji sa satelitima, uključujući i skidanje podataka, i odluka Vašingtona da preuzme kontrolu nad kompletnim američkim kontinentom.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
