Pedeset godina od smrti generalisimusa Fransiska Franka duh kleronacionalističkog diktatora kruži i dalje Španijom. Posmrtni ostaci “kaudilja” su premešteni iz mastodontske grobnice iz “Doline palih” na jedno od anonimnih grobalja u okolini Madrida pre šest godina. Poslednje statue i spomenici u čast Franka su uklonjene 2021. godine. Ostale su tu i tamo poneka ulica i komemorativna ploča, ali je u javnom prostoru, počev od parlamenta, Franko i te kako prisutan.
Zvanično, generalisimus je umro 20. novembra 1975. godine, ali brojni istoričari smatraju da je on preminuo ranije, a da je režim odlagao objavljivanje vesti kako bi pripremio tranziciju i uklonio što više tragova i dokaza zlodela četvorodecenijske diktature.
“¡Qué duro es morir!” (Teško li je umreti), navodno je izustio najveći španski zločinac u prethodnom veku. Svrgnuti španski kralj Huan Karlos je u memoarima koje će objaviti francuski “Figaro” napisao da je kaudiljo bio “nežan diktator” koji je omogućio restauraciju monarhije.
“Franko je imao jasnu viziju Španije i njene budućnosti. Nije krio simpatije prema meni i ponekad je znao da bude nežan i milosrdan. Veoma sam ga poštovao. Cenio sam njegovu inteligenciju i političku oštrovidost. Niko nije mogao da svrgne njegov režim ili da ga destabilizuje, što je veliko dostignuće imajući u vidu da je vladao tako dugo”, napisao je bivši španski kralj prelazeći nonšalantno preko činjenice da je Frankov režim za 37 godina, ne računajući stotine hiljada ubijenih ljudi u Građanskom ratu, likvidirao koristeći srednjovekovnu torturu najmanje 50 hiljada političkih protivnika.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
