Francuska je danas najveći “evropski bolesnik”, daleko ozbiljniji od Nemačke u kojoj su demohrišćani i socijaldemokrate formirali koaliciju da bi se suprotstavili rastu Alternative za Nemačku, ili od Španije gde vlada Pedra Sančeza opstaje na većini od samo jednog poslanika u parlamentu, ili od Velike Britanije gde je ubedljivo najpopularnija partija Najdžela Faraža Reform UK, a Ilon Mask forsira svog prijatelja neofašistu Tomija Robinsona.
Peta Republika je ušla u zamku u kojoj je Italija bila godinama: vrtoglavi rast javnog duga, slab privredni rast, povećanje tzv. spreda koji automatski povećava cenu servisiranja duga i menjanje vlada kao na traci, u proseku po jedna svake godine. Zato se ovih dana prave poređenja između Francuske i Italije i podseća kako su se Angela Merkel i Nikola Sarkozi smejali problemima Italije Silvija Berluskonija pre 14 godina kada su ga primorali na podnošenje ostavke.
Naravno, specifične težine Pariza i Rima na međunarodnoj sceni i u samoj EU su neuporedive, ali ostaje činjenica da Italija ima stabilnu vladu, da je promenila tendenciju i da je spustila javni dug sa 145 odsto BDP-a na 134 odsto, privredni rast je viši nego u Francuskoj, a italijanski i francuski spred su gotovo izjednačeni.
Fransoa Bajru će za par dana ostati bez posla. Za tri i po godine Francuzi će, posle Elizabet Born, Gabrijela Atala, Mišela Barnijea i Bajrua, videti petog predsednika vlade i pored napora aktuelnog premijera da obezbedi neophodnu podršku u Nacionalnoj skupštini.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
