Dva lica kubanske opozicije

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Avgustovsko izdanje pogledajte OVDE.

***

11. jul 2021. Dok širom Latinske Amerike još važe mere socijalnog distanciranja i zatvaranja zbog pandemije kovida-19 , guste mase ljudi okupljaju se u Havani i širom Kube. Uz povike „Sloboda!“ i pevanje pesme El pueblo unido jamás será vencido („Ujedinjen narod nikada neće biti poražen“), dobro poznate među demonstrantima, mnogi Kubanci iskazuju očaj zbog ekonomskog kolapsa zemlje. Istog dana, i u nedeljama koje su usledile, uhapšeno je više od hiljadu ljudi, među njima stotine osuđenih na dugogodišnje zatvorske kazne.

Četiri godine kasnije, Antonio se priseća tog dana, pogleda uprtog u prazno. „Moj sin je postao starac u malom telu“, žali se njegova majka Gabrijela, sedeći pored njega. U ovom siromašnom predgrađu prestonice, porodica od šest članova živi u malenoj kući na vrhu uskog stepeništa koje izlazi na bučnu ulicu. Dnevna soba i kuhinja zajedno imaju jedva deset kvadratnih metara. Popodne je. Struja je isključena — kvar koji je postao svakodnevica i iscrpljuje većinu Kubanaca. Antonio je tek zakoračio u dvadesete. Imao je samo 17 godina kada je uhapšen u julu 2021, nakon što je učestvovao u najvećim demonstracijama protiv vlasti od 1959. godine. A ipak, politika ga dotad nije zanimala. „Vidio sam ljude na ulici. Devojka mi je bila trudna. Prodavao sam hleb uz školovanje. Nisam zarađivao dovoljno“, priseća se. „Tog dana, na ulici je bilo nasilja sa svih strana. Nebo je pocrnelo. Svi smo završili opkoljeni. Nisam izašao ni s mačetom, ni s pištoljem, ni s palicom. Ali da, bacao sam kamenice.“ Posle toga, sve se odvilo brzo. Antonio je uhapšen i optužen za „narušavanje javnog reda“, „uvredu“ i „širenje epidemije“, dok je zemlja beležila rekordne brojke zaraženih. U zatvoru je proveo deset meseci.

Ovi protesti dali su neviđenu vidljivost društvenim i političkim pobunama protiv vlasti. Pandemija i zatvaranje granica — čak i za turiste, od kojih zemlja zavisi — gurnuli su Kubu u duboku ekonomsku depresiju. Situaciju su pogoršala dva faktora. Prvi je politika „maksimalnog pritiska“ koju je od 2019. sproveo Donald Tramp, znatno pooštrivši embargo koji je na snazi od 1962. Drugi je monetarna reforma radi ujedinjenja pezosa, sprovedena početkom 2021, koja je izazvala eksploziju inflacije (3). I danas su police apoteka prazne, a redovi za osnovne potrepštine dugi satima.

U danima posle protesta, tadašnji američki predsednik Džozef Bajden pozvao je kubanske vlasti da „čuju svoj narod“ i njegov „snažan poziv na slobodu“. Vlast je, pak, demonstrante nazvala „plaćenicima“ ili „zbunjenim revolucionarima“. Godinu dana kasnije, predsednik Migel Dijaz-Kanel pojavio se na televiziji: „Ono što ćemo zaista obeležiti na prvu godišnjicu 11. jula jeste da su kubanski narod i kubanska revolucija osujetili državni udar.“ Gabrijela, kroz ironiju, komentariše iz svoje spavaće sobe: „Da smo plaćenici, mislite li da bi se krov moje sobe srušio? Da smo plaćenici, kad nestane struje, imala bih generator kod kuće!“

14. januar 2025. Havana objavljuje oslobađanje 553 zatvorenika posle posredovanja pape Franje. Nekoliko dana ranije, Bajden je saopštio da se Kuba skida sa liste država koje podržavaju terorizam. Među oslobođenima je i mnogo onih koji su 11. jula 2021. izašli na ulice, poput Aline, koju srećemo u njenom domu u jednom od najsiromašnijih kvartova Havane, posle tri i po godine zatvora. „Nije bilo lekova. Nije bilo vode. Ljudi su padali kao muve od kovida… Protestovala sam mirno. Bilo je spontano. Zajedno s drugima, podsticala sam ljude da izađu i protestuju.“ Nekoliko dana kasnije, policija je došla po nju „sa šest kamiona i dvadeset pet motora“. „Kao da sam serijski ubica“, priseća se. Opisuje i ispitivanje: „Prvo što su me pitali posle hapšenja bilo je da li sam dobila novac. Optužili su nas da je sve bilo planirano i plaćeno. Nije bilo ni planirano ni plaćeno!“ Danas je i dalje pod nadzorom službenika Državne bezbednosti. „Moram da tražim dozvolu da izađem iz Havane ili čak da pozovem prijatelje kod kuće. Imam policijski čas svakog dana, sve do kraja uslovne kazne“ — koja ističe tek za nekoliko godina. Od hapšenja joj se zdravlje pogoršalo. „Ne spavam. Umreću kao kontrarevolucionarka. Pretvorili su me u ono što nisam bila!“, kaže.

Podsticana i instrumentalizovana iz Vašingtona, a istovremeno nadzirana i šikanirana od strane kubanske Državne bezbednosti, domaća opozicija je slaba, slabo organizovana i bez jasnog političkog programa. Mnogi Kubanci, zasićeni i umorni, radije biraju emigraciju nego sukob s vlastima. Prema zvaničnim podacima, više od 10% stanovništva napustilo je zemlju od početka pandemije. Spontanim pokretima, koji su izrasli iz opšteg nezadovoljstva, pridružuje se i delovanje mreža povezanih s ekstremnom desnicom kubansko-američke zajednice. Mnogo bolje organizovane, one deluju iz Majamija (Florida), dobrim delom zahvaljujući podršci i finansiranju Sjedinjenih Država, koje održavaju čitavu mrežu aktivističkih, često i radikalnih organizacija.

Među zatvorenima — bilo pre ili posle 11. jula 2021 — nalaze se i oni optuženi da su, u vezi s Majamijem, počinili ili planirali sabotaže. Njihova lica povremeno se prikazuju u državnim medijima. Kada stižemo u stan Benita, u centru grada, pod je potpuno poplavljen vodom iz veš mašine. Na kauču stoji gomila mokre odeće. Tridesetogodišnjak, zavaljen u fotelju, puši tompus. Ustaje i pruža nam fotografije svog brata Alberta, zatvorenog 2020. Na nekima, snimljenim pre hapšenja, vidi se sa porodicom ili kako ponosno pozira ispred američke zastave, s podignutom majicom i tetovažom na stomaku na kojoj piše: „Dolе Kastro i komunistički poslušnici koji su još uvek na Kubi.“ Benito se priseća: „Posle smrti naše majke 2013. Alberto je postao tvrđi, počeo da se ponaša kao otvoreni protivnik režima. Govorio je da su je lekari ubili. Bila je bolesna.“ Na novijim fotografijama iz zatvora Alberto deluje izgubljeno, mršavo, upalih obraza i iscrpljenog izraza lica. Izdržava kaznu od sedam godina zatvora zbog ugrožavanja bezbednosti države. Ostavljamo Benitu naše brojeve, a on obećava da će ih proslediti bratu kako bi nas kontaktirao.