Tekst je objavljen u Politico Magazine.
***
Jacquelyn Schneider je primetila uznemirujući obrazac, i nije znala kako da ga protumači.
Prošle godine, Schneider, direktorka Inicijative za simulaciju kriza i ratne igre pri Institutu Hoover Univerziteta Stanford, započela je eksperimente sa ratnim igrama u kojima je najnovijim generacijama veštačke inteligencije dodeljena uloga strateških donosioca odluka. U tim igrama, pet gotovih velikih jezičkih modela (LLM) — GPT-3.5, GPT-4 i GPT-4-Base iz OpenAI-ja; Claude 2 kompanije Anthropic; i Llama-2 Chat iz Mete — suočeno je sa izmišljenim kriznim situacijama koje podsećaju na rusku invaziju Ukrajine ili pretnju Kine Tajvanu.
Rezultati? Gotovo svi AI modeli pokazivali su sklonost ka agresivnoj eskalaciji, neselektivnoj upotrebi vatrene moći i pretvaranju kriza u oružane sukobe — čak do tačke lansiranja nuklearnog oružja. „AI se uvek ponaša kao Curtis LeMay“, kaže Schneider, misleći na ozloglašenog generala američkog ratnog vazduhoplovstva iz Hladnog rata poznatog po sklonosti ka nuklearnim udarima. „Kao da AI razume eskalaciju, ali ne i deeskalaciju. Ne znamo zaista zašto je to tako.“
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
