Revolucija ne spada u reči koje imaju državljanstvo u najmanjoj državi na svetu, Vatikanu. Ali papa Franja je napravio veći zaokret u prvih deset godina svog pontifikata u Rimokatoličkoj crkvi nego bilo koji njegov prethodnik u poslednjih nekoliko vekova, uključujući i papu Jovana XXIII (inicijator Drugog vatikanskog sabora). Morali bismo da se vratimo više od pola milenijuma unazad do “pape ratnika” Julija II, osnivača Švajcarske garde i Vatikanskog muzeja, da bismo pronašli poglavara Rimokatoličke crkve koji je ostavio tako dubok pečat kao papa Franja.
Papa Bergoljo je ostao dosledan svim svojim obećanjima koja je dao kada se popeo na tron Svetog Petra. Naravno, nije ih sve ispunio, ali se ne može reći da nije pokušao i da i dalje ne pokušava. Nije izneverio svoj jezuitski red koji je čekao gotovo 500 godina da iznedri prvog papu, a osvetlao je ime Franje pokazujući da papa može da bude skroman čovek, da se odrekne zlatnog krsta i crvenih odevnih predmeta, koji su simbol kontinuiteta između rimskih imperatora i poglavara Rimokatoličke crkve, kao i kraljevskih odaja papa od nekoliko stotina kvadratnih metara i da ih zameni za sobu broj 206 u hotelu – prihvatilištu Svete Marte u Vatikanu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
