“Trajna neutralnost Švajcarske je osnovni princip švajcarske spoljne politike. (…) Neutralnost Švajcarske se zasniva na humanitarnosti i orijentisana je na mirovna pitanja. Na taj način ona nastavlja tradiciju dobrih usluga i humanitarne pomoći. Stavljajući je u službu mira i prosperiteta, Švajcarska svoju neutralnost oblikuje u skladu sa zahtevima međunarodne solidarnosti.”
Navedeni odlomak iz kratkog teksta o švajcarskoj neutralnosti potiče sa zvanične internet-stranice Konfederacije. U švajcarskom ustavu se samo u dva paragrafa pominje obaveza Parlamenta, a zatim i Vlade, da sprovodi mere za očuvanje spoljne sigurnosti, nezavisnosti i neutralnosti Švajcarske. Neutralnost, dakle, jedan od najvažnijih državotvornih principa Švajcarske, ostavljena je u Ustavu nedorečena, i to nije slučajno: autori joj svesno nisu dali nijedan poseban paragraf, jer je neutralnost (ponovo citat iz istog teksta) “sredstvo za postizanje cilja”.
Mitski “argumenti” početke švajcarske neutralnosti smeštaju u srednji vek, jer Švajcarci od poslednjih ratova s Habzburgovcima u ranom 16. veku nisu ratovali ni sa kim. No, realno je švajcarska trajna neutralnost ozvaničena tek na Bečkom kongresu 1815. godine i zapečaćena par meseci kasnije Drugim pariskim ugovorom. Tada je dogovoreno i to da Švajcarska, ako neće da bude porobljena, ne sme učestvovati u ratu na strani bilo koje od zaraćenih velikih sila.
Humanitarna tradicija
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
