Umerena levica, posebno socijalisti i socijaldemokrati, nikada nisu tako loše stajali u državama članicama EU. Od 27 članica Unije, samo tri imaju socijalističkog/socijaldemokratskog premijera: Španija, Danska i Malta. Praktično, španski premijer Pedro Sančez, uz dužno poštovanje prema Kopenhagenu i La Valeti, poslednja je figura sa specifičnom političkom težinom na levici u EU. To objašnjava zašto socijalisti i socijaldemokrati u drugim članicama EU sa velikom pažnjom prate šta se događa na Iberijskom poluostrvu.
Makroekonomski podaci nedvosmisleno pokazuju da Španija ima najbrže rastuću ekonomiju u Evropi u poslednje tri godine, zaposlenost je na istorijskom maksimumu, energetska sigurnost je na nivou kao malo gde na Starom kontinentu, javne finansije su u ravnoteži uprkos inflaciji, migracioni talasi su regulisani i kontrolisani. Istovremeno, premijer Pedro Sančez je zaradio velike simpatije kod dobrog dela španskog biračkog tela, ali i u Evropi, zbog stavova prema Gazi, naoružavanju NATO članica, Donaldu Trampu i SAD.
Međutim, postoji i druga strana medalje koja ne samo da poništava, nego i preteže ka negativnoj oceni sedmogodišnje vladavine Pedra Sančeza. Serija korupcionaških, seksualnih i porodičnih skandala, kao i ponašanje katalonskih separatističkih stranaka koje pružaju spoljnu podršku vladajućoj koaliciji u parlamentu, mnogo više utiču na raspoloženje birača južno od Pirineja od pluseva koji se mogu pripisati Sančezovoj vladi.
Sančez se nalazi u epicentru savršene političke oluje, ali i dalje odoleva uprkos aferama, prima udarce, zadaje (tu i tamo) po neki, ali se ne predaje. Štaviše, obećava da neće biti vanrednih izbora 2026. godine.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
