Umerena levica, posebno socijalisti i socijaldemokrati, nikada nisu tako loše stajali u državama članicama EU. Od 27 članica Unije, samo tri imaju socijalističkog/socijaldemokratskog premijera: Španija, Danska i Malta. Praktično, španski premijer Pedro Sančez, uz dužno poštovanje prema Kopenhagenu i La Valeti, poslednja je figura sa specifičnom političkom težinom na levici u EU. To objašnjava zašto socijalisti i socijaldemokrati u drugim članicama EU sa velikom pažnjom prate šta se događa na Iberijskom poluostrvu.
Makroekonomski podaci nedvosmisleno pokazuju da Španija ima najbrže rastuću ekonomiju u Evropi u poslednje tri godine, zaposlenost je na istorijskom maksimumu, energetska sigurnost je na nivou kao malo gde na Starom kontinentu, javne finansije su u ravnoteži uprkos inflaciji, migracioni talasi su regulisani i kontrolisani. Istovremeno, premijer Pedro Sančez je zaradio velike simpatije kod dobrog dela španskog biračkog tela, ali i u Evropi, zbog stavova prema Gazi, naoružavanju NATO članica, Donaldu Trampu i SAD.
Međutim, postoji i druga strana medalje koja ne samo da poništava, nego i preteže ka negativnoj oceni sedmogodišnje vladavine Pedra Sančeza. Serija korupcionaških, seksualnih i porodičnih skandala, kao i ponašanje katalonskih separatističkih stranaka koje pružaju spoljnu podršku vladajućoj koaliciji u parlamentu, mnogo više utiču na raspoloženje birača južno od Pirineja od pluseva koji se mogu pripisati Sančezovoj vladi.
Sančez se nalazi u epicentru savršene političke oluje, ali i dalje odoleva uprkos aferama, prima udarce, zadaje (tu i tamo) po neki, ali se ne predaje. Štaviše, obećava da neće biti vanrednih izbora 2026. godine.
Registruj se i čitaj POTPUNO BESPLATNO Velike priče tokom praznika. Akcija traje od 25. decembra do 7. januara. Od Božića do Božića. Sve što ti treba je mejl!
Već imate nalog? Ulogujte se
