Agresivna Rusija i plašljivi Evropljani

Prema izveštajima obaveštajnih službi Nemačke, Danske, Poljske i samog NATO-a, Rusija će napasti evropske članice NATO-a u vremenskom rasponu od tri do deset godina. U briselskim kuloarima kruže i analize koje predviđaju da bi do agresije moglo da dođe i ranije, čak 2027. godine, i da bi njen epicentar mogao da bude na jugu a da bi žrtva bila Moldavija, što zavisi od daljeg toka rata u Ukrajini i eventualnog pada ukrajinskog fronta.

Rat u Ukrajini je pokazao da Rusija nije sposobna da izvrši frontalni napad na veliku zemlju, a kamoli celu EU. Za tri godine agresije na Ukrajinu, Rusi ne samo da nisu osvojili sve delove Ukrajine gde su rusofoni bili u većini, već im nije pošlo za rukom da osvoje celu oblast Donjeck, nijedan veliki ukrajinski grad, bilo da se radi o Harkovu gde je ruski bio maternji jezik dvotrećinskoj većini pre rata, do Odese koju je osnovala carica Katarina Velika.

Međutim, cilj Rusije nije da napadne celu Evropu, već njene najranjivije i najizloženije delove: Estoniju, Letoniju i Litvaniju na severu i Moldaviju na jugu. Takođe, nije rečeno da će Moskva upotrebiti klasičnu invaziju, kao u slučaju Ukrajine. Postoje ozbiljne mogućnosti i da Rusija uz pomoć hibridnih ratova, propagande i lokalnih “petih kolona” vrati u svoju sferu uticaja prostor koji oni zovu blisko inostranstvo i koji se podudara sa granicama bivšeg SSSR-a.

Za ruski režim biti neutralan u Evropi znači samo dve stvari: ne biti član NATO-a i prihvatiti dobrovoljno ili pod prinudom ruski uticaj i ulazak u rusku sferu interesa. Konkretno, Rusija ima planove da osvoji Moldaviju, ali bi se u Rumuniji zadovoljila marionetskom vladom sa predsednikom poput Kalina Đeorđeskua na čelu.

Kada čujete ruske epigone kako su vesti o ruskom mešanju ili malignom uticaju ili pripremi za napad na članice NATO-a “evropsko bulažnjenje ili delirijum”, setite se da su to isto govorili pred početak agresije na Ukrajinu.