Negde oko pola 6 izašao sam iz hotela pored lilske železničke stanice u kome je bio smešten uži deo Zvezdine delegacije – tim, stručni štab, uprava i njoj najbliža grupa civilnih pratilaca. Desetak metara od ulaza mimoišao sam se sa grupicom u kojoj je bila jedna dobro poznata srpska medijska ličnost starije generacije.
Poslednji put sam ga u sličnom ambijentu video u septembru 2005. u Bragi, dok sam u ime prave B92 pratio crveno-bele po Evropi. Te večeri Purović je bio strelac, ali je heroj bio debitant Vladimir Stojković koji je začarao mrežu, a Zvezda prvi put posle sankcija ušla u grupu nekog evropskog kupa. Svaki pravi sportski navijač je sujeveran i razumeće zašto mi je susret ispred hotela delovao kao dobar znak.
Crvena zvezda je na sever Francuske, u ravnice Flandrije, stigla u vrlo pomešanim okolnostima. Forma tima u Evropi je sjajna, 13 bodova u pet utakmica, na kojima je primljen samo jedan gol, i to iz klase najlepših koje smo godinama unazad videli u Beogradu.
Igra tima sa Dejanom Stankovićem je ozbiljan iskorak u odnosu na jesen. U domaćoj ligi opet su na čelu nakon neočekivane jeseni, u kojoj su ispustili 15 bodova. Stižu na noge rivalu koji je u priličnom rasulu, od Nove godine u domaćim takmičenjima uzeli su dva boda na šest utakmica.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
