Započeti u 19. veku, procesi industrijalizacije i urbanizacije, odnosno njima odgovarajući životni stil i sistem vrednosti, dosegnuće vrhunac u prvim decenijama 20. stoleća. Nove potrebe i njima prilagođeni novoformirani običaji oblikuju modele ponašanja koje postaje svojevrsna društvena obaveza. Tako raznovrsna sportska dešavanja uočavamo kao jednu od najupečatljivijih manifestacija urbanog života, odnosno kao uzročnike pojave novih javnih prostora i aktivnosti u kojima se kolektivno učestvuje. Neophodni preduslovi koje mogu da ponude samo gradovi čine masovni sport autentičnom pojavom urbane kulture. Tek među brojnom populacijom moguće je regrutovati dovoljan broj kvalitetnih takmičara, kao i zainteresovanih posmatrača. Zatim, ne treba prevideti potrebu za objektima i terenima na kojima se ove aktivnosti praktikuju a za koje je, takođe, nužna materijalna, organizacijska, uopšte, šira društvena podrška. Tipičnim primerom velegradske kulture sport određuje i činjenica da je ovakav vid ispoljavanja dokolice nesvojstven ruralnim sredinama, u kojima zbog specifičnosti poslova ne ostaje mnogo slobodnog vremena, a ni želje za dodatnim fizičkim naporima (na selu “rita loptu” samo onaj koji ništa ne radi).
Preporučujemo
JFK, kako se gradio jedan stil i jedan mit
U procesu amerikanizacije, politika napretka i kulture Džona Kenedija, smeštena između "dinamičnog konzervativizma" Ajzenhauerove epohe i "doba Vodolije" dece cveća, bila je po svemu izuzetna epizoda
Malo je onih koji su shvatili Aleksandra Makedonskog
Život, ratovi i prerana smrt "najvećeg vojnog stratega u istoriji civilizacije"... koji možda to nije bio
Titanik: Mit, tragedija i farsa
Kreiranje mita o Titaniku počinje već u prvim izveštajima, pre svega nizom netačnih podataka koji će postati stožer romantične fikcije
Vrednovan kao kulturni proizvod urbanog poretka i industrijskog društva, “moderni” sport smenjuje onaj “predindustrijski” – izolovanu, selektivnu, elitističku zabavu aristokratije – prestajući da bude privilegija jedino klase koja ima višak slobodnog vremena i materijalnih sredstava. Novim, čak demokratskim, fenomenom sport određuje i njegov potencijal u domenu klasne pokretljivosti. Razdvajanjem rekreativnog i amaterskog od profesionalnog sporta stvorena je mogućnost vertikalnog kretanja na društvenoj lestvici. Zato u periodu između dva svetska rata profesionalni sportisti postaju neizostavni deo nove elite, zvezde popularne kulture i frivolne građanske svakodnevice. Mogućnost “osvajanja” privilegija dramatično i trajno destabilizuje hijerarhiju utemeljenu u teško dostižnim privilegijama porekla. Istovremeno, specifičnost same aktivnosti neraskidivo prepletena sa fizičkim sposobnostima urušava jedan od temelja tradicionalnog društvenog ustrojstva – starosnu hijerarhiju. Jednostavno rečeno, uspešan sportista ne samo da je mogao već je morao biti mlad.
Nesumnjivo je da upravo u tim razlozima – mladost, slava i bogatstvo – leži objašnjenje zašto srpski mediji 1929. godine euforično izveštavaju o dolasku u Beograd Anrija Košea, “najgrandioznijeg tenisera na svetu” kako ga je nazivao saigrač iz francuske reprezentacije Rene Lakosta. Novinar “Politike” egzaltirano najavljuje:
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
