Beše nekad mit o Evropskim Brazilcima koji su fudbal igrali za raju i zanemarivali taktiku. Umeli su tu i tamo da dođu u neku završnicu velikih turnira. Desetke, devetke, krila… Sve majstor do majstora. Kako se život velike Jugoslavije bližio kraju, stasavala je još jedna generacija fudbalskih velemajstora koju su prvo nacionalni ključ, a onda i ratovi, sankcije sprečili da zablista kada je bila na vrhuncu.
S krajem Jugoslavije, srušen je i mit o „Evropskim Brazilcima“.
Oročena Srbija i Crna Gora je bila instant fubalski hit sa odbranom koja je primila jedan gol i ostavila iza sebe u kvalifikacijama Španiju, a onda se u starom, dobrom maniru svađa i podela raspala na Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine.
Nezavisna Srbija je nastavila da se diči betonom u poslednjoj liniji koji su činili tada svetske marke poput Vidića, Ivanovića, Subotića, Kolarova… I nije se proslavila.
Kod Piksija se kasnije igrao neki novi fudbal, sve oči su bili uprte u napadački arsenal kakav dugo nismo imali predvođen Mitrovićem, Vlahovićem, Tadićem, Jovićem… I to se na kraju ispostavilo kao pretnja praznim puškama.
U svakoj epohi bi se izdvojila makar jedna linija tima koja je pucala od kvaliteta dok su ostale bile ispod proseka.
I tako su došla vremena u kojima Srbija nema zvezde ni među štoperima, ni među bekovima, ni među veznim, ni među krilima… Srbija je danas zemlja golmana. Širom evropskih meridijana, srpski fudbal se susreće sa neviđenim fenomenom – poplavom dobrih golmana! To nikad nije bilo na ovim prostorima…
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
