Godina je počela tužno. Umro je Franc Bekenbauer. Nemačkom fudbalu dao je više od bilo koga drugog i otelotvorio svoju zemlju na najbolji mogući način. Sa duhovitošću, harizmom, stručnošću, šarmom i optimizmom. Svet se klanja pred tom blistavom svetlošću, i ja se klanjam s njim.
Franc Bekenbauer je svojim sunarodnicima oduvek ulivao ogromno poverenje. Prvo kao igrač, zatim kao trener, i na kraju kao čovek koji stoji iza “Letnje bajke”. Oduvek je važilo ono: pustite Franca da se brine, i sve će biti u redu.
Kao igrač, nikada se nisam susreo sa Francom Bekenbauerom. Svoju poslednju utakmicu odigrao je malo pre mog rođenja. Međutim, uspeo sam da proniknem u poštovanje s kojim je moj otac govorio o njemu. I kada sam kasnije pogledao stare snimke iz šezdesetih i sedamdesetih, neke čak i crno-bele, jedna stvar odmah mi je zapala za oko: sve je bilo mnogo sporije nego danas. Igračima je trebalo dosta vremena da pozicioniraju loptu, a dodavali već nakon drugog ili trećeg dodira.
Svi osim jednog. Franc je loptu slao tačno tamo gde je želeo, a igrao je na način koji je postao uobičajen tek decenijama kasnije. Franc Bekenbauer bio je kao čovek iz budućnosti, samo je šutirao teške lopte, nosio staromodne kopačke i igrao na neravnim terenima prošlosti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
