U srcu Sinsinatija, Rasel Vilson konačno je uhvatio svoj gotovo izgubljeni odraz.
Stojeći ispred ogledala u gostujućoj svlačionici Pejkor stadiona, netremice ga je posmatrao. Nosio je na sebi neki drugačiji dres, nije više imao one crne uvojke u koje se Sijara tako ludo zaljubila i očito je nabacio koji kilogram viška, ali, shvatio je Vilson to odmah i uprkos svim podmuklim trikovima kojima je ta bitanga pokušavala da ga namagarči, bio je to on; isti onaj dobri stari, pustolovni i prevejani odraz koji mu već godinama izmiče.
Podsetio ga je na Sijetl i otvorio mu prozor s pogledom na prošlost. Prozor s kog vidik puca na onih nekoliko sezona tokom kojih je sa Sihoksima sejao strah diljem NFL-a, i na sve te godine u kojima je važio za jednog od najboljih kvoterbekova Lige. Podsetio ga je, a to je za ovu priču možda i bitnije, i na Denver. Na tretman koji je u Bronkosima na kraju dobio, i na vic koji je u očima cele lige postao.
Saigrači oko njega slavili su pobedu koja ih je torpedovala na prvo mesto u diviziji. Eno Ti Džej Vota, prepričava defanzivnim linijašima kako je Barou izbio loptu i naterao ga na fambl, ma kako u čitavoj ligi nema te ofanzivne linije kroz koju on ne može da prođe, eno i Nadžija Harisa i Džordža Pikensa, domunđavaju se nešto i pritajeno smeju, dok im muzika trešti za ogromnog blutut zvučnika.
Ali Rasel Vilson kao da ništa od toga nije primećivao.
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno tokom uskršnjih i prvomajskih praznika.
Već imate nalog? Ulogujte se
