Istina o Iman Helif i XY hromozomima

Šesti je dan Olimpijskih igara u Parizu 2024. Na bokserskom takmičenju u kategoriji do 66 kilograma u ring ulaze Italijanka Anđela Karini i Iman Helif iz Alžira. Posle samo 46 sekundi i “najbolnijeg udarca kojeg je dobila u životu” (kako je izjavila), Anđela pada na kolena i odbija da nastavi meč. Sudije proglašavaju pobedu Iman, koja se potom plasirala u polufinale i time obezbedila prvu medalju za svoju zemlju, a internet kreće u raspravu koja će doći do usijanja. Šta je u ovom meču koji je izazvao toliku pažnju bilo toliko čudno?

Na prethodnom svetskom prvenstvu (održanom u Nju Delhiju prošle godine) u organizaciji Međunarodne bokserske asocijacije (IBA, pod rukovodstvom ruskog oligarha Umara Kremleva, prva međunarodna federacija koja je izbačena iz olimpijskog pokreta)  dve takmičarke su suspendovane i zabranjeno im je učestvovanje iz razloga što je u njihovim ćelijama pronađen XY par hromozoma (karakteristično za muškarce) umesto XX para hromozoma (karakteristično za žene). Kako IBA nije zadužena za Olimpijske igre, ova odluka nije imala uticaja na olimpijski turnir. Takođe, i Iman i druga diskvalifikovana (Lin Ju-Ting sa Tajvana)  su se već takmičile na prethodnim Olimpijskim igrama u Tokiju tako da bi bilo vrlo čudno da im, odjednom, zabrane učešće na ovim. Pošto je cilj Olimpijskih igara da takmičenja budu maksimalno fer za sve takmičare, postavlja se pitanje da li su ovakvom odlukom Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) direktno oštećene druge učesnice na turniru. Odgovor nije jednostavan i klasičan je primer situacije u kojoj u naše binarne kategorije pokušavamo da smestimo čitavu kompleksnost biologije koja je sve samo ne crno-bela.

Ukoliko niste neko ko je studirao biologiju (ili sami odlučili da unapredite znanje iz iste), ono što ste naučili u školi je – pored standardnih 22 para “somatskih” hromozoma muškarci imaju XY a žene XX par polnih hromozoma i tu je priča završena. Što jeste tačno u ogromnoj većini slučajeva ali se postavlja pitanje šta kada ovo ne važi. Iako procenat učestalosti ovakvih poremećaja nije izrazito velik, s obzirom na trenutnu brojnost ljudi na planeti (oko 8 milijardi) mi i dalje govorimo o milionima ljudi koji spadaju u ovu kategoriju. Ovde strogo govorimo o polu, ne o rodu jer rod (cis/trans) onako kako je danas definisan predstavlja psihološku kategoriju i kao takav je potpuno subjektivan. Da vidimo gde sve nastaju odstupanja u ovoj uobičajenoj slici.